Свети Григорије Чудотворац

Рођен од родитеља незнабожаца, изучио је јелинску и мисирску философију, али спознавши њихову недовољност обратио се Христовом учењу. Крстио га је архиепископ Александријски Орегон. Потом се удаљио у пустињу на подвиг. Епископ Амасијски Фидим је хтео да га посвети за епископа у Кесарији, али светитељ то прозре, па се крио по пустињи све док му се нису јавили Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов, који му је уручио Символ Вере, познат као Григоријев. Када је дошао на епископски трон у Кесарији, затекао је незнабожачки град са само 17 хришћана. Када се упокојио у дубокој старости, 270. године, оставио је Кесарију као хришћански град сасамо 17 незнабожаца. Небројена су његова чуда.

Свети апостол и јеванђелист Матеј

Цариник, син Алфејев. Господ га у Капернауму позвао: „Хајде за мном. И уставши отиде за њим“ (Мт. 9, 9). Проповедао је Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, где је за епископа поставио Платона, а он се повукао у пустињу. Када је крстио жену и сина кнеза те области, овај се расрди. Једна стража чу Апостола, али га не виде, друга заслепе, те кнез оде за њега, али ослепе од јаке светлости. Светитељ му врати вид, али овај га ухвати. Није могао да га убије све док се Апостол није помолио Богу да му узме душу. Касније се кнез раскаја, прими чин свештеника и када се епископ Платон упокојио Свети апостол Матеј га постави на епископски трон. Свети Матеј је написао Јеванђеље, на јеврејском језику.

Свети мученици Гурије, Самон и Авив

Гурије и Самон у време гоњења под Ликинијем нису хтели да се одрекну Христа, мучени су и посечени. Авив је био едески ђакон. Уморили су га у ватри. Пострадали су за Христа у Едеси 322. године. Хришћани су касније подигли храм посвећен овој тројици мученика и њихове чудотворне мошти положили су у један ковчег. Један војник, Гот, превари удовицу у Едеси да није жењен и она му даде кћер за жену. Када се вратио у постојбину, ову девојку је држао поред своје законите жене као робињу, а када му је жена умрла са њом је сахранио и живу робињу. Она се молила тројици мученика да је спасу, и живу закопану у тренутку су је пренели у Едесу, где су је ујутро нашли у закључаној цркви, крај њиховог гроба.

Свети апостол Филип

Родом из Витсаиде, код Галилејског језера, као и апостоли Петар и Андреј. По силаску Светог Духа на апостоле, проповедао је Јеванђеље у Азији и Грчкој. У Јерапољу Фригијском нашао се на заједничком мисионарском послу са Јованом Богословом, апостолом Вартоломејом и својом сестром Маријамном. Ту су молитвом умртвили змијурину којој су се незнабошци клањали и исцелили Стахија који је 40 година био слеп. Разјарени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако, а потом распеше и Вартломеја. У том се земља отвори у прогута судију и многе друге. Престрашени народ појури да скине распете апостоле, али Филип већ беше издахнуо. Свети апостол Филип је пострадао 86. године. Мошти су му у Риму.

Свети Јован Златоусти

Рођен у Антиохији 354. године. Крстио га је патријарх Александријски Мелетије. Кад се замонашио, написао је књигу „О свештенству“. Тада су му се јавили апостоли Јован и Петар и прорекли му велику службу, али и велико страдање. Када га је патријарх Флавијан рукоположио, сви су видели белог голуба над његовом главом. Патријарх Царигрдаски био је 6 година, а потом је мисионарио Келтима и Скитима. Сузбио је симонију, написао нарочити чин Свете Литургије, растумачио Свето Писмо. Цркви је оставио многе драгоцене књиге својих беседа. Изобличио је царицу Евдокију, и она га је два пута прогнала. Предао је душу Господу у изгнанству, у месту Комани у Јерменији. Тело му је у Ватикану, а глава у Москви.

Свети Јован Милостиви

Рођен на Кипру, у хришћанској кнежевској породици. Оженио се и имао је децу. По Божијем промислу, упокојили су му се и деца и жена. У време цара Иракли је изабран за патријарха Александријског. Црквом Христовом у Александрији управљао је 10 година. Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља. Служећи једном Свету Литургију, сети се да је један клирик, нешто љут на њега. И он остави Свете Дарове, приђе том човеку и паде му пред ноге тражећи опроштај. Када су Персијанци напали на Мисир, укрца се на лађу за Кипар. Уз пут се разболео и када је стигао у своје родно место, предао је душу Господу. Било је то 620. године. Чудотворне мошти су му пренете у Цариград, па Будим-Пешту и најзад у Пресбург.

Свети краљ Стефан Дечански – Мратиндан

Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца у младости је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина у старости удављен. Када је ослепљен, у храму на Овчем пољу јавио му се Свети Николај, који му је показао његове очи: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану; у своје време ја ћу ти их вратити“. Бачен је у заточеништво у манастир Пантократора у Цариграду. Подвигом и мудрошћу, кротошћу и благочестивошћу, трпељивошћу и благодушношћу Стефан је надвисио не само све монахе у манастиру, него и сав Цариград. Након пет година, поново му се јавио Свети Николај и – он је прогледао. Из благодатности Богу, саградио је Високе Дечане. Мученички је скончао 1336. године.

Свети апостоли Олимп, Ераст, Родион и други с њима

Сви од Седамдесеторице. Родион, Сосипатер и Терције празнују се и других датума. Свети Родион био је епископ Неопатрски. Јевреји су га тукли штаповима, камењем по устима, боли ножевима. Свети Сосипатер био је епископ Иконијски, скончао је на Крфу. Обојица су били сродници апостола Павла и он их спомиње у посланицама. Свети Терције је био епископ Иконијски и скончао је мученички. Свети Олимп је, као и Свети Родион, био следбеник апостола Петра. Обојица су посечени истог дана када је и апостол Петар распет наопако. Ераст је био најпре економ цркве у Јерусалиму, а потом епископ у Панеади Палестинској. Кварт је био епископ у Бејруту. Многе је привео Христовој вери, али је и много пострадао.

Свети Нектарије Егински

Родио се у Силиврији Тракијској 1846. године у сиромашном дому. Замонашио се у манастиру Хиос 1876. године. Као епископ Пентапољски, за кратко време је стекао велики углед и у народу и у Цркви. Али, по Божијем Промислу, стално је наилазио на људску неправду. Сва шиканирања подносио је са великим смирењем, кротошћу и незлобивошћу. Стално трпећи понижења, јак на речи и благе нарави, окупио је око себе многе ученике, од обичних људи до епископа и универзитетских професора. Основао је манастир на острву Егини, недалеко од Атине. Упокоји се 1920. године. Његове мошти су 20 година остале целе, као да је заспао, пуштајући свето миро. Над њима небројено људи налази исцелење, нарочито болесни од рака.

Сабор Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила – Аранђеловдан

Људи су ангеле празновали још од старине, али је то знало да се изокрене у обожавање ангела. Лаодикијски помесни сабор је својим 35. правилом одбацио поклоњење ангелима и установио њихово правилно поштовање. Данашњи празник је установљен у IV веку. У новембру је зато што је то 9. месец од марта, када је било стварање света. А то опет због 9 ангелских чинова. По књизи „О небеској јерархији“ Светог Дионисија Аеропагита, ти чинови су: шестокрили Серафими, многооки Херувими, богоносни Престоли, Господства, Силе, Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе ангелске војске је архистратиг Михаило. Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав. Сваки човек има свог ангела чувара.

Света 33 мученика у Мелитини

Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодох, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит, пострадаше за Христа заједно са Јероном. Јерон је одбио да иде у војску и остави слепу мајку. Када је ухваћен, са осталима је одведен у Мелитин. Пред кнезом су сви исповедили Христа, осим Виктора, Јероновог рођака, који отпаде од вере. Сви су посечени 298. године. Неки Хрисант откупи одсечену Јеронову главу, сахрани је и над њом подиже цркву. А Јеронову одсечену руку однели су његовој слепој мајци.

Свети Павле Исповедник

Изабран је за патријарха Цариградског након упокојења блаженог Александра. Али то није било право јеретицима аријевцима, па ни цару Констанцију, и патријарх Павле убрзо би принуђен да, заједно са Светим Атанасијем Великим, избегне у Рим. У Риму су их папа Јулије и цар Констанс лепо примили и подржали у њиховој православној вери. По писму цара Констанса и папе, Павле је враћен на патријаршијски трон. Али када се цар Констанс упокојио, аријевци га протераше у Кукуз, у Јерменији. И тамо, док је једном служио Свету Литургију, аријевци су га напали и задавили омофором. Било је то 351. године. У време цара Теодосија, 381. године, мошти су му пренете у Цариград, а 1236. у Венецију, где су и сада.

Преподобномученици Галактион и Епистима

Родом из Едесе, у Финикији. Галактионова мајка Левкипија била је нероткиња док није крштена. Потом и мужа приведе Христу. Када му се мајка упокојила, Галактиона отац вери са девицом Епистимом, али он њу усаветова да се крсти па онда и замонаши. Потом су отишли у планину Пуплион, он у мушки, а она у женски манастир, и обоје се показаше великим подвижницима. Нису излазили из манастира, нити су се видели до пред смрт. Када су их извели на суд, док су Галактиона шибали, Епистима је плакала, па су и њу ставили на муке. Потом су им одсекли руке, па ноге и на крају главе. Сахранио их је Евтолије, роб Епистиминих родитеља, па монах са Галактионом, који написа њихово житије. Пострадали су 253. година.

Преподобни Јоаникије Велики

Рођен је у селу Марикати, у области Витинијској. Као дечак, чувајући овце, оградио би стадо крсним знамењем, и по читав дан је проводио у молитви. У војци је показао огромну храброст. Потом се повукао на Олим Азијски где се замонашио и предао подвигу. Подвозавао се, на разним местима, преко 50 година. Добио је од Бога велики дар чудотворства: исцељивао је болесне, изгонио демоне, укроћивао звери, прелазио је преко воде као по сувом, бивао је невидљив за људе када је то пожелео, прорицао је. Имао је изузетно велико смирење и кротост. А телом је био див. Иконоборци су га прелестили, али брзо се тргао и постао је велики поборник икона. Упокојио се мирно 846. године, када му је било 94 године.

Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц

Овог дана празније се и пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, где је пострадао у време цара Диоклецијана. Пре него што је предао душу своју Господу, Свети Гергије је замолио свога слугу да му тело однесе у Палестину, одакле му је била мајка родом и где је имао велико имање које је раздао сиромасима. Слуга је тако и урадио. У време цара Константина Великог у Лиди су побожни хришћани подигли диван храм посвећен Светом Георгију. Приликом освећења тога храма у њега су пренете светитељеве мошти. Безбројна су се чудеса догодила од моштију Светог Гергија Победоносца, великомученика Христовог. Нема броја ни његовим јављањима, у сну и на јави, онима који га призивају у помоћ.

Свети мученици Акиндин, Пигасије и други с њима

Хришћани из Персије. Акиндин, Пигасије и Анемподист били су слуге на двору цара Сапора (Саворија). Када се откри да су хришћани, цар их стави на муке, па их баци у тамницу, где им се више пута јављао ангел Божији, а једном и сам Господ. Када Афтоније, један од мучитеља, виде да растопљено олово не нашкоди мученицима, узвикну: „Велики је Бог хришћански“, и одмах га посекоше. Тада три мученика зашише у кожне вреће и бацише у море, али избави их Свети Афтоније са три ангела. Најзад су бачени у огњену пећ, заједно са 28 војника и царевом мајком. Царев велможа Елпидифор изобличи цара што убија невине људе, рече да је хришћанин, па и њега посекоше, а за њим још 7.000 људи. Пострадали су 355. године.

Свети Козма и Дамјан – Врачеви

Браћа по телу и духу, родом из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Када им се упокојио отац, мајка Теодотија је све своје време посветила да их васпита у хришћанском духу. Изучили су лекарску вештину и бесплатно су помагали болесницима, не лековима колико именом Господа Исуса Христа. Толико су пазили да њихово лечење буде бесплатно да се Козма толико наљутио на Дамјана што је овај узео три јаја од неке жене Паладије, да је наредио да га не сахране поред брата. А Дамјан та јаја није узео као награду за исцелење, него што га је Паладија заклела Пресветом Тројицом да их узме. Сходно откровењу Божијем, ипак су сахрањени заједно, у месту Фереману. Чудотворци и за живота и после упокојења.

Свети апостоли Стахије, Амплије, Урван и други

Од Седамдесеторице. Стахије је био помоћник Светом Андреју Првозваном, који га је поставио за епископа у Византији. Заједно са Светим Андрејом, саградио је цркву у Аргиропољу. Након 16 година епископовања мирно се упокојио у Господу. Амплије и Урван су такође помагали Андреју Првозваном и њих је поставио за епископе, Амплија у Лиди, или Диоспољу Јудејском, а Урвана у Македонији. Обојица су мученички пострадали за Господа Исуса Христа. Наркиса је апостол Филип поставио за епископа у Атини, где је такође пострадао мученички. Апелије је био епископ у Ираклији Тракијској, где се мирно упокојио; Аристовул, брат апостола Варнаве, проповедао је Христову веру у Британији и тамо је мирно скончао...

Свети краљ Милутин

Син краља Уроша I и краљице Јелене, брат Драгутинов. Водио је многе ратове, бранећи своју веру и народ. Ратовао је против Михаила Палеолога јер је примио унију и на то је присиљавао остале народе на Балкану, чак и монахе на Светој Гори. Ратовао је и против бугарског цара Шишмана и татарског Ногаја. У Бога се уздао и Богу се молио, и у свим ратовима био је успешан. Саградио је преко 40 цркава и манастира, међу којима и Грачаницу, Бањску, Трескавац, Светог Ђорђа у Старо Нагоричану, Пресвете Богородице у Скопљу, те ван своје земље у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, на Светој Гори... Упокојио се у Господу 1320. године. Нетљене и чудотворне мошти почивају му у Софији, у цркви Светог Краља.

Свети Аврамије Затворник

Из града Теније, у Мизији, у Малој Азији. Родитељи су га присилили да се венча, али он остави и невесту, и родитеље и дом, и удаљи се на велики подвиг. У подвигу је провео 50 година. За то време само два пута је изашао из своје келије: први пут, по заповести надлежног епископа, да преведе у Христову веру једно незнабожачко село, и други пут да спасе своју заблуделу синовицу Марију. Марија је са седам година остала без оца и пријатељи су је довели код стрица Аврамија. Након 20 година подвига, њу превари ђаво и сагреши. Аврамије је после 2 године вратио из гостионе на пређашњи подвиг и – огромно покајање. Свети Аврамије упокојио се у Господу око 360. године, а Света Марије 5 година доцније.