Свети Петар Цетињски

Рођен је у Његушима 1749. године, а замонашио се у 12. години. По упокојењу митрополита Арсенија (Пламенца), 1782. године, постао је митрополит и господар Црне Горе. Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди веру Православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза. Сматра се оснивачем црногорске државности. Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живео је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Чудотворне мошти му почивају у Цетињском манастиру, у којем је и овоземаљски живот провео.

Свети пророк Осија

Син Веиријин, из племена Исахарова. Живео је и пророковао на преко 800 година пре Христа, у време јудејских царева Осије, Јоатама, Ахаза и Језекије, те израиљског цара Јеровоама II. Савременици су му били свети пророци Исаија, Михеј и Амос. Његове пророчке речи налазе се у књизи која је названа његовим именом, која садржи 14 глава. Укоравао је Израиља и Јуду због идолопоклонства, пророцао им је казну Божију за учињене грехе, као што је прорекао и пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божију Јудином колену. Прорекао је и укидање и престанак старозаветне жртве, долазак Господа и богатство дарова које ће Он донети Собом на земљу. Упокојио се мирно, у дубокој старости.

Свети мученик Лонгин Сотник

„А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији“ (Мт. 27, 54). Тај капетан је био Лонгин. Био је старешина војника који су били на Голготи када је Господ распет, и старешина страже која је чувала Свети гроб. Јеврејске старешине нису успеле да га потплате да каже да Христос није васкрсао него да су га украли ученици, па су хтели да га убију. Тада се Лонгин крсти, заједно са два своја војника, и оде са њима у Кападокију, па на село, на имење свога оца, где је време проводио у посту и молитви. Пилат посла војнике да га посеку. Његову главу однели су Пилату, а он је даде Јеврејима који је закопаше на ђубришту.

Свети свештеномученик Лукијан

Рођен у Самосату, у Сирији. У младости је стекао широко образовање. Раздао је имање сиромасима и издржавао се састављањем поучних дела. Према јеврејском тексту, исправио је многа места у Светом писму која су јеретици искривили. Рукоположен је за презвитера у Антиохији. У време гоњења хришћана под Максимијаном, прошпија га јеретички свештеник Панкратије. Тада су два дечака, који нису хтели да једу од идолских жртава, бацили у врело купатило, где су издахнули, а Лукијанова ученица девица Пелагија се пред развратницима бацила са крова. Лукијана су довели у Никомидију, пред цара. Успут је обратио Христу 40 војника. Сви су мученички скончали. Свети Лукијан предаде душу Богу у тамници, 311. године.

Преподобна мати Параскева

Рођена у граду Епивату, између Силинаврије и Цариграда, српског порекла. Родитељи су јој били имућни и побожни. Поред ње, имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ Мадитски. По смрти родитеља, девица Петка, жељна подвижништва Христа ради, оде у Цариград, па у Јорданску пустињу, где се подвизавала до старости. Тада јој се јавио ангел Божији и рекао јој да се врати у отаџбину. У Епивату је проживела још две године, у непрестаном посту и молитви, и онда је предала душу Господу. Упокојила се у XI веку. Њене чудотворне мошти су пренете у Цариград, па у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада су у Румунији, у граду Јашу. У Београду постоји чудотворна вода Свете Петке.

Свети мученик Карп

Био је епископ Тијатирски, родом из Пергама. Пострадао је за Христа, са ђаконом Папилом, у време цара Декија и намесника Валерија. Валерије их је отерао у Сар, где их је ставио на муке, али ангел Божији их је исцелио. Потом су их одвукли у Пергам. Карпа су везали за дрво и шибали док није био сав у ранама. Тада он поче да се смеје. Када су га упитали зашто се смеје, рече да види небеса отворена и Господа на престолу, са херувимима и серафимима унаоколо. Папила, док су га мучили, исцели човека слепог на једно око и многи, видевши то, повероваше у Христа. Бацили су их пред звери, па у огњену пећ, у коју са њима ускочи и Папилина сестра Агатоника. На крају су их посекли мачем, 251. године.

Свети мученици Тарах, Пров и Андроник

Тарах је био родом из Клавдиопоља у Сирији, Пров из Сиде Памфилијске, а Андроник син познатог грађанина из Ефеса. Сву тројицу, заједно, у време цара Диоклецијана, мучио је антипат Нумерије Максим. Најпре су их тукли штаповима, па су их бацили пред звери у позоришту. Али око њих су се звери умиљавале. Видевши то, многи повероваше у Христа и стадоше викати на антипата. Овај љут, љући од звери, нареди да их посеку. Још су их исекли на комаде и помешали са телима осуђеника које су звери раније искомадале. Хришћани Макарије, Феликс и Верије су ноћу дошли за тела мученика да их сахране, али нису могли да распознају која су њихова. Помолише се Богу, и над телима светитеља појавише се три свеће.

Свети апостол Филип

Родом из Кесарије Палестинске. Био је ожењен и имао је 4 кћерке, све заветоване девице Христа ради и од Бога обдарене даром прорицања. Када су апостоли бирали ђаконе, изабрали су и Филипа, који је са великом ревношћу служио убогима и удовицама. У време гоњење хришћана у Јерусалиму, склонио се у Самарију, где је проповедао Јеванђеље и чинио многа чуда: изгонио демоне, исцеливао болесне... Видећи чуда Светог апостола Филипа, крсти се и чувени Симон Волх. Свети Филип је крстио и евнуха царице Кандакије. Потом га је ангел Божији у тренутку пренео у Азот, где је такође проповедао Јеванђеље и многе крстио. Онда је постављен за епископа у Тралији. Предао је душу Господу мирно, у дубокој старости.

Свети мученици Евлампије и Евлампија

Брат и сестра из Никомидије. У време гоњења хришћана под царем Максимијаном, неки верни из Никомидије су се склонили из града. Једном су послали у град за хлеб младића Евлампија. Он тамо виде царску наредбу о гоњењу хришћана и поцепа је. Судија поче да га саветује да се одрекне Христа, а он судију да се одрекне идолопоклоничке глупости. Онда су га ставили на муке. Чувши за то, Евлампијева сестра, девица Евлампија, дотрча и заједно са братом прими муке Христа ради. И њу су тукли док јој крв није избила на уста и нос, па су их бацили у врелу смолу, па у зажарену пећ. Али они остадоше живи. Онда су Евлампија посекли, а Евлампија је издахнула пре посечења. Са њима су посекли још 200 хришћана.

Свети Стефан Српски (Слепи)

Син деспота Ђурђа и Јерине Бранковић. Ђурађ даде своју кћерку Мару за жену султану Мурату II, као жртву за спас народа и отаџбине. Касније је Мурат II узео Марину браћу Стефана и Гргура за таоце и ослепио их. Деспотску власт над Србијом примио је 1458. године, по упокојењу најмлађег брата Лазара, деспота. Ускоро је морао да се склони у Албанију, где се оженио Ангелином, Скендербеговом свастиком. Слеп и дубоко несрећан, али увек предан Богу, упокојио се 1468. године у Италији. Његове нетрулежне и чудотворне мошти Турцу су сасекли и запалили заједно са манастиром Крушедолом 1716. године. Остатак моштију му почива у обновљеном манастиру Крушедолу на Фрушкој гори, задужбини његовог сина Максима.

Пеподобна Пелагија

Рођена у Антиохији, од родитеља незнабожаца. Бог је обдарио великом телесном лепотом. Блудничењем је стекла богатство. Једном сврати у цркву Светог Јулијана и чу проповед епископа Нона о Страшном Суду и толико се потресе да се згадила на саму себе. Са великим осећањем греха и страха Божијег, она замоли Светог Нона да је крсти. Кума јој је била блажена Романа, ђакониса те цркве, која је утврди у хришћанској вери. Убрзо је своје огромно богатство разделила сиромасима и отишла у Јерусалим, где се, као монах Пелагије, затвори у једну келију на Јелеонској гори. Након 3 године тешког подвига, посети је ђакон Светог Нона Јаков. После 3 дана се упокојила. Предала је душу Господу око 461. године.

Свети мученици Сергије и Вакхо – Срђевдан

Великаши на двору цара Максимијана. Цар их је уважавао због мудрости, храбрости и верности. Али када чу да су хришћани, рагневи се и позва их да заједно са њим принесу жртву идолима. Они му отказаше послушност и цар, разјарен, нареди да им скину војничко одело и да их обуку у женске хаљине. Ставили су им и гвоздени обруч око врата и тако их водили улицама Рима. Онда их посла у Азију, намеснику Антиоху, који је то постао захваљујући њиховој препоруци цару, и овај стави прво Вакха на муке. Тукли су га док му из раздробљеног тела није изашла душа. Сергија су обули у гвоздене опанке, са начичканим ексерима, и тако отерали у грда Росаф у Сирији где су га посекли. Пострадали су око 303. године.

Свети апостол Тома – Томиндан

Један од Дванаесторице. Посумњао је да је Господ васкрсао. „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран“ (Јн. 20, 27), рече му Господ, а он одговори: „Господ мој и Бог мој“ (Јн. 20, 28). Коцком га допало да иде на проповед у Индију. Тамо је засновао Цркву Христову. Обратио је Христу сестре Тертијану и Мигдонију, жене двојице кнежева. Вереници Дионисије и Пелагија, када чуше Апостола, раздвојише се и предадоше подвигу. Пелагија сконча као мученица, а Дионисија Апостол постави за епископа. Кнез Муздије, коме Свети Тома крсти жену Тертијану и сина Азаиа, посла 5 војника који прободоше Апостола и тако он предаде душу Господу.

Света мученица Харитина

Као сироче, усвојио је угледни човек, хришћанин, Клавдије, који је васпитао као рођену кћерку. Харитина се дан и ноћ учила закону Божијем, и заветовала се да ће живети у девству, као права Христова невеста. И друге је обраћала Христовој вери, тако да је за њу чуо Дометијан, намесник Цара Диоклецијана. Како она пред Дометијаном храбро исповеди веру у Христа, овај нареди да јој ошишају косу. Потом су јој посули жар по глави, али света девица остаде неповређена. Бацише је у море, али је Бог избави. Везали су је за точак и почели да га окрећу, али ангел Божији га заустави. Тада судија посла неке развратне младиће да је оскврне. Али она се помоли Богу, и Бог јој узе душу пре него су је се дотакли.

Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)

Деспот српски. Родом из села Бољевићи, код Вирпазара, у Црмници. Управљао је српским народом у веома тешким временима, прво као кнез паштровски, а потом сремски. Праведник Божији и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Светим Александром Невским или са Светим Јованом Владимиром. Упокојио се почетком XVI века. На његовом гробу се ноћу пројављивала светлост, по којој су му пронађене мошти. Мошти су му дуго почивале у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори, па су пренете у Београд, у Саборну цркву, поред моштију Светог кнеза Лазара, где се и сада налазе. Његова жена Јелена, видећи нетљене мошти свога мужа и чуда која су се од њих догађала, замонаши се и предаде подвигу до смрти.

Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит

Убраја се у 70 мањих апостола. Завршивши школу философије у Атини, отишао је у Мисир, где је био када је Господ Исус издахнуо на крсту. Када се вратио у Атину, оженио се Дамаром. Био је члан највишег суда код Грка, Ареопага. Крстио га је, са целим домом, апостол Павле, који га је, када је оставио жену и децу, поставио за епископа Атине. Упознао је све апостоле, сусрео се и са Пресветом Богородицом, што је касније описао. Када је апостол Павле пострадао, отишао је у Галију где је пуно народа привео Христу. Кад је имао 90 година, мучен је Христа ради, заједно са свештеником Рустиком и ђаконом Елевтеријем. Сву тројицу посекли су мачем 96. године. Свети Дионисије је написао многа знаменита дела.

Свети свештеномученик Кипријан

Доселио се из Картагине у Антиохију, где је идолски жрец био Едесије. Едесијева кћерка Јустина спозна хришћанску веру, па у њу обрати и оца и мајку Клеодонију. Кипријан је био волх, имао је везе са нечистим духовима и гатао је. Неки младић Аглаид хтео је пошто пото да прелести девицу Јустину и затражио је помоћ од Кипријана. Кипријан навођаше зле духове на Јустину да би у њој распалио страст према Аглаиду, али света девица је крсним знамењем и молитвом Богу одгонила од себе демоне. Тако Кипријан спозна сили крста, па се и сам крсти и временом постаде свештеник и епископ. Незнабошци су и Кипријана и Јустину предали суду у Дамаску. Потом су мучени и посечени у Никомидији, крајем III века.

Покров Пресвете Богородице

У време цара Лава Мудрог (или Философа), 911. године, било је свеноћно бденије у цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини је стајао Свети Андреј Јуродиви, са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи, изнад народа се појавила Пресвета Богородица са распростртим омофором на рукама, као да покрива народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј, видећи Пресвету, показа на њу руком блаженом Епифанију. Данашњи празник је установљен да подсећа на тај догађај, али и непрекидно покровитељство Пресвете Богородице хришћанском роду. Њена помоћ, како појединцима тако и народима, безброј пута је потврђена.

Свети свештеномученик Григорије

Сродник персијском цару Артабану и јерменском Курсару. Када ове царске куће заратише међу собом, Григорије оде у Кесарију Кападокијску, где спозна Христову веру, крсти се и ожени. Оба сина, Ортана и Аростана, посвети на службу Цркви. Када му је жена умрла, вратио се у Јерменију и ставио у службу цару Тиридату. Цар, сазнавши да је хришћанин, стави га на муке и баци у дубоку јаму. Али Бог ту сачува Григорија 14 година. Када Тиридат умори 37 монахиња у јеном манастиру, полуде. Његовој сестри јави се у сну да неће оздравити док не извади Григорија из јаме. Григорије изцели и крсти Тиридата. Изабрали су га за епископа Јерменије, коју просвети Христовом вером. Скончао је у старости око 335. године.