Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

Живеле су и пострадале у Риму. Софија, удовица, добро је утврдила и себе и кћерке у Христовој вери. У време када се мучитељска рука цара Адријана пружила на добродетељни дом Софијин, Вера је имала 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Када су их извели пред цара, све четири, држећи се за руке, исповедише веру у Христа и одбише да принесу жртву идолској богињи Артемиди. Када отпоче њихово страдање, мајка је храбрила кћерке и Богу се молила да истрају до краја. Мучитељи су их ставили на тешке муке: тукли су их, секли са њих месо, бацали у ватру и врелу смолу... На крају су све три сестре посекли. Мајка је сахранила мртва тела својих кћерки, остаде на гробу три дана и ноћи, па и сама предаде дух Богу.

Преподобни Доротеј

Родом из Тиваиде. Живео је у пустињи близу Александрије, у месту Келије Пустињачке. Преподобни Паладије, епископ Јеленопољски, ученик Светог Доротеја и очевидац његових подвига, у свом „Лавсаику“ пише да је старац Доротеј 60 година провео у једној пештери, водећи врло строг живот. Преко целог дана, па и по подневној врелини, сакупљао је камење у приморској пустињи и стално зидао келије, па их је давао онима који нису могли сами себи да их саграде. Јео је мало сувог хлеба и прегршт зелени, и пио мало воде. Преподобни Паладије каже да га никада није видео да је испружио ноге, да је легао, него је по сву ноћ плео корпе од палмовог прућа и тако зарађивао себи за хлеб. Упокојио се крајем IV века.

Свети великомученик Никита

Гот, ученик епископа Теофила Готског, који је учествовао на I Васељенском Сабору. Када је готски кнез Атанарик почео да мучи хришћане, Свети Никита стаде пред њега и изобличи га због тога. Стављен на страшне муке, мученик Божији све јаче исповедаше Христову веру и са све већим благодарењем мољаше се Богу. На прсима, под оделом, држао је икону Пресвете Богородице, јер она му се јавила тешећи га. А у рукама је држао крст. Након многог мучења, бацили су га у ватру, где је душу своју предао Господу. Али тело му је остало неповређено. Његов друг Маријан пренео је мошти Светог Никите у киликијски град Мопсуест, где је саградио цркву посвећену његовом имену. Свети Никита је пострадао 372. године.

Воздвижење Часног Крста – Крстовдан

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст,поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст. Када је цар Хозрој освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. Након 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

Свети свештеномученик Корнилије (Претпразништво Воздвижења)

Био је римски официр у Кесарији Палестинској. Крстио га апостол Петар (Дела Ап. 10, 1-48). Први од незнабожаца који је ступио у Цркву Божију. Многи су мислили да је Црква само за Јевреје и оне који приме јеврејско обрезање. Корнилије остави све и пође за апостолом Петром који га доцније поставио за епископа у незнабожачком граду Скипсеосису, где је претрпео многа страдања Христа ради. Али, силом Божијом, успео је да сруши Аполонов храм и крсти кнеза тог града Димитрија са 277 незнабожаца. Мирно је предао душу Богу у дубокој старости. Временом му је гроб заборављен, али он се јави епископу Троадском Силуану који, уз помоћ богатог човека Евгенија, сагради на њему цркву. Мошти су му чудотворне.

Свети свештеномученик Автоном

У време гоњења хришћана под царем Диоклецијаном, као епископ, отишао је из Италије у Сореос, у Витинију Азијску. Ту је многе превео у хришћанство и саградио је цркву Светог архангела Михаила. Живео је у кући хришћанина Корнелија, којег рукоположи за презвитера, па онда и за епископа. После је Свети Автоном отишао у оближње место Лимну, насељено искључиво незнабошцима, и многе је просветио Јеванђељем. То је незнабошце огорчило, и једног дана улетеше у цркву Светог архангела Михаила у време службе Божије, у олтару убише Светог Автонома, и многе хришћане у самом храму. У време владавине цара Константина, велможа Севиријан је на гробу Светог Автонома подигао храм. Мошти су му нетљене и чудотворне.

Преподобна Теодора

По наговору неке врачаре, учини прељубу. Одмах је поче љуто гристи савест. И ошиша се, обуче мушко одело и ступи у мушки манастир Октодекат, под именом Теодор. Великим трудом, постом, бдењем, понизношћу и плачним покајањем задивила је сву братију. Када је нека блудница оклеветала да ја са њом затруднела, није хтела да се правда. Изгнана из манастира, 7 година је пребивала по шумама, негујући блудничино дете. Ту је победила силна демонска искушења. Онда је игуман манастира прими назад, где се након 2 године упокоји у Господу. Тек тада видеше да је била жена. Њен муж дође на сахрану и остаде у келији своје жене до смрти. Света Теодора имала је велику благодат од Бога. Упокојила се 490. године.

Свете мученице Минодора, Митродора и Нимфодора

Рођене сестре из Витиније Азијске. Васпитане у хришћанском духу, повукле су се у пустињу да би живот провеле у подвижништву, чистоти и девичанству. И предадоше се великом труду, посту и молитви, тако да им Бог подари чудотворство. Убрзо су се прочуле, и велики народ нагрну код њих да тражи помоћи. Али, кнез Фронтон изведе их на суд. И изненади се лепотом њиховог лица. Иако испоснице и сухог тела, лице им је било светло, озарено Божијом благодаћу. Кнез им обећа да ће их послати цару, који ће их удати за своје велможе. Али када виде да је његова прича узалудна, стави на муке прво Минодору, па када она издахну, мучењем умори и остале две сестре. Пострадале су између 305. и 311. године.

Свети праведни Јоаким и Ана

Свети Јоаким је син Варпафиров, од Јудиног колена, потомак цара Давида, а Ана кћерка свештеника Матана, од колена Левијевог, као и првосвештеник Арон. Матан је имао 3 кћерке: Марију, Совија и Ану, која се удала у Назарет, за Јоакима, и која је родила Пресвету Богородицу. Јоаким и Ана су живели 50 година у браку и нису имали деце. Живели су богоугодно и тихо, само трећину прихода су користили за себе, трећину су давали сиромасима а трећину приносили на жртву у храму. Једном, првосвештеник Исахар укори старца Јоакима: „Ниси достојан да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан“. Тада обоје припадоше на молитву Богу, да им подари дете. И Ана одмах заче и након 9 месеци роди Пресвету Деву.

Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.