Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побједио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не прије те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. За Васкрс су, такође, везани лијепи обичаји у нашем народу. У цијелом хришћанском свијету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

У организацији цркве Светог Трифуна у Београду у сали Културног центра на Чукарици своје утиске из боравка од преко седамдесет дана на Светој Гори сликом и ријечју пренио је протосинћел Јован Јеленков игуман манастира Сочанице на Косова.

По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије прочитао је Васкршњу посланицу Српске Православне Цркве у Двору Српске Патријаршије у Београду пред представницима бројних медија из земље и иностранства.

Васкршња порука Његовог Високопреосвештенства АЕМ Црногорско - приморског Господина Амфилохија, 26. април 2008. године.

Васкршња порука Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско - никшићког Господина Јоаникија, 26. април 2008. године.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је на Велику суботу, у суботу 26. априла, служио у храму Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици.

На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у Рајска насеља.