На крају службе у Саборној цркви у Београду, 21. јула на дан Светога Прокопија молитвено је обељежена четрдесетогодишњица пастирског рада Архиепископа цетињског и Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија. Тога дана 1968. године епископ кефалонијски Прокопије унаприједио је у чин јеромонаха  Амфилохија Радовића, који је затим докторирао у Грчкој, усавршавао се на Светој Гори и у Институту Светог Сергеја у Паризу, био ђак Јустина Поповића, професор Богословског факултета, епископ Српске цркве. На трону Митрополита црногорских он је за кратко време обновио православну цркву у Црној Гори коју је комунизам претходно био опустошио. Његове књиге и радови сврставају га у ред најпознатијих православних мислилаца, важи за једног од најбољих бесједника у Српској православној цркви. У знак захвалности свештенство Архиепископије београдско – карловачке уручило му је часни крст и панагију.

Гост емисије је сектолог мр Богдан Тодоров уредник првог антисекташког часописа "Београдски дијалог". Дао је преглед ширења сектних организација у бившој СФРЈ, затим у СРЈ и СЦГ и њиховом глобалном ширењу.

Преписка Митрополита Петра Првог са скадарским везиром Тахир - пашом, који полаже право на Пипере. Пипери су се још 1796. припојили Црној Гори. До турског похода на Пипере ипак није дошло.