Михољска Превлака - први дио

На површини од 13812 км. квадратних, грлећи се на сјеверу и западу са сестрама Рашком и Херцеговином, на југу осунчана Боком и Приморјем, а на истоку увучена под скут Српског Јерусалима, простире се некадашња Зета а данашња Црна Гора.

Ово вјековно православно, светосавско тле, од времена Немањића до данашњих дана изњедрило је  много знаменитих личности.

Михољска Превлака - други дио

Михољска Превлака је права ризница за сваког истраживача историје хришћанства на овим просторима. Прва црква саграђена је на гробу ранохришћанског мученика, из времена цара Диоклецијана. Његове мошти пронађене су 25. јула 2000. године. Овим крајем пролазио је чувени Римски пут, којим су пролазили Св. Апостол Павле и Св. Апостол и јеванђелист Лука. По благослову епископа Неофита, 1262. године, сачињен је препис Крмчије Св. Саве, по имену "Иловичка Крмчија" или "Иловичко Законоправило". У данашњој емисији о Манастиру Св. Архангела говори нам монахиња Стефанида Бабић.

Михољска Превлака - трећи дио

Сједећи за славском трпезом, велико братство манастира на Превлаци, један за другим падали су као покошени. Отровани су арсеником, 21. новембра 1452. године, на празник Св. Архангела Михајла. Овај отров је до лонца са рибљом чорбом доспио уз помоћ извјесног Марина Друшка. Мошти Превлачких мученика пронађене су 23. новембра 1996. године. Мјесецима је из њих текло миро. Молитва пред кивотом у коме се чувају њихове мошти, помогла је многим невољницима. У данашњој емисији слушамо о страдању Превлачких мученика и о сада већ традиционалној Литији која се одржава сваке године на празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, 10. маја. Наш гост је монахиња Стефанида Бабић.

Цетињски манастир - први дио

У самом срцу града под Ловћеном, града под кршом и каменом, нешто више од пет векова одјекују звона Цетињскога манастира. Првобитни манастир који се налазио на Ћипуру, саградио је Иван Црнојевић 1484. године, када се и епископска столица преселила из манастира Св. Николе на Врањини у Цетиње. Црнојевића манастир до темеља је срушен, од стране Турака 1692. године. Обновио га је Владика Данило, преместивши га на место где се и данас налази а недалеко од првобитне локације. У нови манастир уграђено је камење из старог и пренета је плоча са грбом Црнојевића.

У ризници Цетињског манастира може се видјети Плаштаница настала у вријеме Преосвештеног Митрополита Крушедолског Исаије Ђукића, негдје после велике сеобе Срба, затим позната Врањинска звона, из манастира Светог Николе на Врањини. Прво звоно је настало 1306. године, друго 1380. и треће 1453. год. Ово су једна од ријетких звона која су сачувана из тог средњевјековног периода. Доста експоната који се чувају у ризници Цетињског манастира стигли су из Русије као дар царева, царица, патријараха... црногорским митрополитима.

Цетињски манастир - трећи дио

Цетињски манастир је сједиште Црногорских Митрополита у посљедњих пет вијекова. У непосредној близини манастира налази се Његошева Биљарда, Српско посланство и Дворац Краља Николе. Испред манастира налази се Владичина башта, која је у току љетњих мјесеци право дјечије сабиралиште. На гувну се сваке године, већ више од деценије, одржава Дјечији сабор, на којем учествују дјеца полазници вјеронауке из цијеле Црне Горе. Изнад Цетињског манастира уздиже се Орлов крш гдје је сахрањен Владика Данило, родоначелник светородне лозе Петровића.

Цетињски манастир - четврти дио

У данашњој емисији обилазимо библиотеку трпезарију и гостопримницу Цетињског манастира. Данашња гостопримница је у првим деценијама 19-ог вијека била књигопечатња. Данас се у њој дочекују многобројни ходочасници. Манастирска библиотека данас броји око 12000 наслова. Највредније и најстарије књиге чувају се у манастирској ризници. Око 2000 примјерака вриједних наслова отуђено је након Другог свијетског рата и до данас нису враћене Цетињском манастиру, иако на њима постоји печат Цетињске богословије. Данашњом емисијом завршавамо обилазак Цетињском манастира.

Манастир Подострог или Подмаине

Манастир Подострог у новије вријеме познат као Подмаине, налази се на благој узвишици изнад града Будве. Својим како духовним значајем и старином, тако и специфичним географским положајем представља праву оазу мира у градској вреви, једног туристички веома посјећеног приморског града. Манастирски комплекс чине два храма и два конака. Храмови су посвећени празнику Успења Пресвете Богородице. Мањи, старији храм саграђен је на темељима порушеног храма, почетком 17. вијека, док је већи храм подигнут у 18. вијеку.

Манастир Дајбабе

Манастир Дајбабе налази се недалеко од града Подгорице, на путу према Бару. Црква, која се налази у пећини, посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Изграђена је око 1897. године, трудом и залагањем Преподобног старца Симеона Дајбабског. Манастирску цркву краси фрескопис који је дјело руку Светог Симеона. У "Подземном дому Царице Небеске" како је ову цркву називао старац Симеон чува се древна руска плаштаница из 11. вијека, неколико сачуваних икона: икона Спаситеља и Нерукотворени Образ Господа Исуса Христа, обје је насликао старац Симеон и вриједна икона Богородице Јерусалимске, коју је по предању, у манастир донио јеромонах Сергеј из Скопља, још 1915. године и оставио на чување Оцу Симеону.

Шездесет и пет камених степеница воде нас до узвишења Петрове главице, у Никшићу, на коме је  1900. године подигнута прелијепа Саборна црква, посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу. Цркву је подигао Краљ Никола Петровић, у спомен погинулим Црногорцима и Херцеговцима у ослободилачким ратовима вођеним од 1875-1880.године.  Велику духовну и материјалну помоћ у градњи храма пружила је Руска црква и сам Цар Николај Други Романов. Црква је освећена на празник Успења Пресвете Богородице-Велику Госпојину, и тога дана приређена је велика свечаност. Освећење су извршили Митрополит Митрофан Бан и Митрополит Сава Косановић. Митрополит Митрофан се обратио присутнима следећом бесједом:

Влашка црква

У центру Цетиња, смјештена је црква посвећена Рођењу Богородице, коју предање веже за период прије владавине Црнојевића, треће династије која је владала данашњом Црном Гором. Сматра се да су је око 1450. године подигли Власи.

Према народном предању, Влашку цркву су подигли синови Ивана Боројевића "Старовлаха", који су средином 15.вијека из Старог Влаха са падина Златибора, доселили у Цетињско поље. По истом предању црква је добила име по Ивану "Старовлаху", који је са својом женом сахрањен испред првобитне Влашке цркве.

Ћипур, Црква Рођења Пресвете Богородице - први дио

Првобитни локалитет Цетињског манастира био је на мјесту званом Ћипур. Након повратка из Италије, где је неко време провео у изгнанству, господар Иван Црнојевић 1484. године подиже манастир са црквом посвећеном Рођењу Пресвете Богородице(Цетињски манастир), у којем је затим сместио Зетску митрополију. У својој Повељи наводи: „Зато и ја грешни Иван Црнојевић, који нијесам достојан да се назовем роб Христов, допуштењем Божијим, а за моје грехове, бих изгнан из мога отачаства измаилским царем султаном Мехмедом, који многа царства узе, многе цареве побједи и нико му се не могаше противити. Пошто дођох у земљу Италију, нађох предивни храм Владичице наше Богородице близу града Јакина који се зове Делорита.

Ћипур, Црква Рођења Пресвете Богородице - други дио

Цетињски манастир је судећи по истраживањима грађен у форми правоугаоног комплекса. На узвишењу се налазила главна Манастирска црква посвећена Пресветој Богородици. Постојање попречног зида указује нам да је у цркви вјероватно постојала и припрата. Дуж источне и јужне стране налазили су се манастирски конаци. Манастир је са све четири стране био окружен водом. Након рушења, Манастир је обновљен тек 1701. године. Обновио га је Владика Данило Петровић, али на новој, садашњој локацији. У нови манастир уградио је све оно што се могло уградити из старог Манастира, очувану пластику, камен, лукове...

Иван Црнојевић

Данашњу емисију посветили смо трагању за земним остацима задужбинара ове велике светиње и првог господара Црне Горе. Ковчег са земним остацима Ивана Црнојевића  16. октобра 1986. године, извађен је из његове гробнице у цркви на Ћипуру и однијет на истраживање, уз чврсто обећање да ће у најкраћем могућем року бити враћен.  Двадесетчетри године гробница Ивана Црнојевића стоји празна док кости господара лутају од подрума до подрума. Зашто?

Манастир Врањина

Храм светог Николе налази се на ушћу Мораче у Скадарско језеро. По предању, основао га је Свети Сава или његов ученик први Зетски епископ Иларион који је у манастиру Врањина и сахрањен. Цар Душан га је приложио као метох манастиру Светих Архангела у Јерусалиму. Био је богато дариван како од Немањића тако и од Балшића и Црнојевића. Једно вријеме његов игуман био је Никон Јерусалимљанин, чувени православни богослов и духовник (његово духовно чедо била је Јелена Балшић, кћер Светог кнеза Лазара и царице Милице).

Манастир Рибњак

"На древним темељима, богољубиви и благочестиви народ сагради цркву и постави крст на брду изнад заравни гдје се она налази, а потом сагради манастирски конак, крстионицу и помоћне зграде, што се све сли у једну цјелину. Би ограђено и уређено ово свето мјесто, које је било, јесте и остаће заувијек српско православно светилиште, као и највеће црквено - народно сабориште на дан Светог Василија Острошког - Васиљевдан, 12. маја.

Манастир Рибњак - други дио
До прије три године Манастир Рибњак био је метох Манастира Острог. На темељима цркве Св. Јована Крститеља, коју је у тринаестом вијеку подигла српска краљица Јелена Анжујска,подигнута је црква посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу. Друга црква која се налазила на брду изнад манастира, која је такође посвећена Св. Василију Острошком Чудотворцу а чији градитељ је био књаз Никола Петровић, обновљ ена је и чека на освећење. Она је страдала у великом земљотресу 1979. Године. Манастирски комплекс краси и прва крстионица изграђена на овим просторима, посвећена Св. Јовану Крститељу. Гост у вечерашњој емисији је настојатељ манастира, јеромонах Прокопије Вуковић.

Храм Св. Јована Владимира у Бару - први дио

Приморски град Бар налази се на југоистоку Црне Горе.Географски положај, стратешки значај и природне љепоте , којима је богато обдарен, чинили су да Бар буде мета и жеља многих војсковођа и владара. Печат своје културе и традиције на његовим бедемима оставили су: Византијско и Отоманско царство, Млетачка Република, славни Немањићи, Балшићи, Косаче, Бранковићи, Лазаревићи, Петровићи а нада све Свети краљ Јован Владимир под чијим покровитељством град Бар живи већ 1000 година.

Храм Св. Јована Владимира у Бару - други дио

Нешто више од једне деценије су Барани чекали и прикупљали снаге да крену у озбиљну изградњу храма на Тополици. Мај 2009. године памтиће се као мјесец у којем се онако „пуном паром" кренуло у остваривање давно постављеног циља. Прва Архијерејска Литургија на плочи изнад крипте служена је 29. августа  прошле године и као што рече један од наших гостију, градитељским језиком „ литургија је служена на коти 00." Од Васкрса ове године службе Божије служе се у крипти храма, у цркви посвећеној Св. Александру Невском. Уз братску, стручну, пројектантску помоћ свештенства и градитеља из Саборног храма у Подгорици, урађен је диван подни мозаик и иконостас у цркви.

Храм Свете Тројице, на врху планине Румије, према предању постојао је од византијских времена, на шта нас упућује и само име планине. Како је изгледао храм Свете Тројице не зна се поуздано. У литератури се не налази опис или цртеж цркве према коме би се могли наслутити изглед и величина храма на Румији. Сваке године на Тројчиндан, традиционално се пред литијом износи крст Светог Јована Владимира на Румију. Постојао је обичај по коме су вјерници износили по један камен, до мјеста гдје је некада била црква. Вјеровало се да кад се сакупи довољно камења црква ће сама долетјети. И тако је некако и било. Трудом и залагањем вјерника Црквене општине Бар, конструкција за храм је направљена од метала и из два дијела пренијета хеликоптером, на тешко приступачан врх Румије. На дан 31. јула 2005. године Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско - приморски господин Амфилохије освештао је Цркву Свете Тројице на Румији.

Црква Св. Луке - Котор

Бока Которска је пером великог броја књижевника и путописаца описана или опјевана као један од најљепших предјела на свијету. Неки од њих је називају и " Српско око". Св. Владика Николај је у својим успоменама из Боке записао:" Видео сам цело Приморје српско од Ријеке до Котора. Оно је цело лепо и красно, али је Бока најлепши и најкраснији део свега приморја. Свет који из Европе на Јадранско море долази, зауставља се на првом месту, мислећи, да се даље не може лепшег места наћи, али Боку је Бог навлаш прикрио, од радозналаца, тај најубавији цвет од приморја, јер је њу искључиво за Србе одредио." Вук Караџић каже да је Бока најважније мјесто за наш језик:" Ондје се може чути мноштво правијех славенскијех ријечи, које се амо у нашијем крајевима нигдје не говоре."

Храм Полагања Ризе Пресвете Богородице-Бијела

Данашњи храм Полагања Ризе Пресвете Богородице саграђен је 1824. године. Саграђен је на мјесту средњевјековне грађевине од које је сачувана апсида. У унутрашњости су очуване фреске. Иконостас је рад грчког сликара Николе Аспиотиса из друге половине 19-ог вијека. У ризници храма чувају се вриједне иконе руског, грчког и итало-грчког поријекла, као и Октоих из штампарије Црнојевића. О Цркви Полагања Ризе Пресвете Богородице говори нам протојереј Предраг Видаковић.

Црква Светог Николе - Котор
Црква Светог Николе налази се у сјеверном дијелу града Котора. Ово је највећа црква у Боки Которској. Грађена је у периоду од 1902-1909. године, на мјесту гдје је некада била стара црква. Што се архитектуре тиче, грађена је у неовизантијском стилу. Которски Срби нису жалили новце када се црква опремала. Олтарски елементи, иконостас и уопште сви други црквени предмети су веома богато украшени. Иконостас је рад чешког сликара, док су кандила, свијећњаци, литијски крстови рад домаћих мајстора.

Црква Покрова Пресвете Богородице, Шкаљари, Котор

У вријеме Француза када је град  Котор поплочаван, гробови који су се налазили на тргу око Цркве Св. Луке су испражњени а кости које су пронађене стављене су у седамнаест гробница које су се налазиле у самој цркви. Четрдесетих година 19-ог вијека забрањено је сахрањивање у граду, а гробље је измештено у Шкаљаре. Ту је 1856. године саграђена и освештана Црква Покрова Пресвете Богородице. Црква је грађена по узору на Цркву Св. Луке.  Иконостас је рад више мајстора. 1956. године на прославу стогодишњице од освећења цркве обновљен је први ред икона на иконостасу.  Икона Покрова Пресвете Богородице, која се сада налази у Ризници у Котору, била је омиљена у народу и веома богато даривана разним предметима од злата.

Црква Свете Текле - Даниловград

Бјелопавлићку равницу красе свједоци раних хришћанских времена и наше славне средњовјековне историје и светих нам предака Немањића: Дукља, Мартинића Градина, Црква Св. Врачи Козме и Дамјана, Манастир Ждребаоник, Манастир Острог и многи, многи други. Међу њима је и Саборни храм у Даниловграду, Црква Св. Текле. Према народном предању,ова светиња такође датира из средњег вијека. 1792. године када се одиграла чувена битка на Ћуриоцу, коју је и у свом Огледалу српском описао Петар Други Петровић Његош, Турци су покушали да Цркву Св. Текле претворе у џамију. Бјелопавлићи су успјели да надљудским напорима поразе далеко бројнију турску војску и сачувају своју светињу.

Црква Св. Василија Острошког, Доброта - Котор

Доброта је мало мјесто поред Котора. Име које носи помиње се прије средњег вијека. Некада је била засебна општина.

У антропогеографској студији о Боки од попа Саве Никићевића стоји да је Доброта прије Христа била илирско насеље, а касније су је насељавали Грци, Римљани и Словени, а од тада до данас Срби. Поп Саво још каже: „ Стара су насеља сва пропала. Данашњи њени насељеници, све су Црногорци или Херцеговци, који су од зулума турског и нужде овдје од Косова к нама бјежали, а овдје их Млечић насилно превјерио. Увијек бијаху на гласу као добри Срби и јунаци."

Манастир Мајсторовина

На десној обали ријеке Бистрице, недалеко од њеног извора налази се манастир Мајсторовина са црквом посвећеном Светој Тројици. Име је добио по оближњем селу. У натпису изнад улазних врата цркве који се очувао до 1926. године, види се, да је манастир изграђен у вријеме првог патријарха српског Јоаникија у 14. вијеку. Народно предање везује га за Вукана Немањића. Први писани помен о овој светињи потиче из 16.-ог вијека. У то вријеме манастир је био изузетно богат. О манастиру Мајсторовини говори нам настојатељ манастира јеромонах Јоаникије Зиндовић.

Црква Св. Петра Цетињског на Прчњу.

Један турски паша када је рушећи и палећи српска села ушао у Ђурђеве Ступове узвикнуо је престрављен: „ Овдје је заиста Бог!"

Са друге стране велики Његош је записао „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега".

Имаде се Његош рашта и бојати.

Храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца на Орјој Луци је саграђен  1866. године. Подигао га је Књаз Никола Први Петровић, за покој душе свог стрица Књаза Данила. У храму је гробница војводе Баја Бошковића, чувеног бјелопавлићког јунака.

Храм посвећен Првом Српском Архиепископу и просветитељу Светом Сави на Фрутку подигнут је средином 19. вијека у близини некадашњег храма Светог Теодора Стратилата. Около храма је сеоско гробље.

Црква Свих Светих - Велики Пијесак

Током археолошких истраживања која су са благословом Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског господина Амфилохија спроведена у периоду од 2002 - 2007 године утврђено је да је први објекат који је саграђен на овом локалитету још у трећем вијеку била кућа хришћанске заједнице, а да су на њеним остацима подигнуте двије цркве, које су више пута обнављане. Постоји могућност да је на овом мјесту некада био и манастир међутим за сад то још увијек није са сигурношћу утврђено. По свему судећи период од четвртог до шестог вијека карактерише добро уређен хришћански живот на овом простору. У шестом вијеку црква је насилно порушена.

Mанастир Рустово

Вечерас одлазимо у Паштровску гору, изнад Св. Стефана, на Челобрдо и обилазимо један млади цвијет наше Митрополије. Здрави изданак благодаћу Божијом изникао на напаћеној и костима паштровићких страдалника покривеној старини. Одлазимо у манастир Рустово.

Стефан Митров Љубиша, знаменити књижевник, бокешки заступник, Паштровић, у својој приповјетци Кањош Мацедоновић је записао:

„Наш су староставник признали девет царева римскијех и цариградскијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Маџар што нам посијече четрнаест стотина глава за Голијем врхом. Потврдише га цареви и кнежеви српски од Немањића до Бранковића."

Капела Св. Николаја Мириклијског чудотворца у Руском дому инвалида на Прчању

1917. године Русију је задесила Октобарска револуција. Након ње грађански рат између "црвених" и "бијелих". Сматра се да је у таласу нове идеологије страдало око три милиона људи а међу њима и сам руски цар са цијелом царском породицом. Велики број Руса који се није слагао са новом бољшевичком влашћу кренуо је у емиграцију. Неки од њих су као одредницу овог неизвјесног пута који им је предстојао одабрали братску по вјери и блискости Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Допринос њиховој одлуци била је велика љубав према Русији и Русима самог Краља Александра Карађорђевића.

Црква Св. Јована Богослова у Которском затвору

Которски затвор основан је негдје средином 19.-ог вијека. У њему је постојала капелица Св. Јована Богослова која је била храна за душу напаћеним утамниченим мученицима, који су те хране били гладни. Свештеници су у затвор уносили највећи хлеб за просфору који се могао купити у пекари, да би изгладњелим затвореницима као нафору подјелили макар мало веће парче хлеба. У Которском затвору као и у свим другим затворима комунистичког времена многи су по ондашњим аршинима жестоко осуђени.

Црква Светог Луке, Гошићи, Кртоли

Црква Свети Луке у селу Гошићи у Кртолима потиче из седмог вијека. Једна је од најстаријих на овим просторима. Више пута је рушена и обнављана али је увијек била посвећена истом светитељу. Сматра се да је једно вријеме била бенедиктански манастир. У ризници цркве чува се златоткани фелон који је Митрополит Петар Први Петровић Његош поклонио тадашњем кртољском пароху. Чува се и Шестоднев штампан у Русији а дар је царице Јелисавете Митрополиту Василију. У великом земљотресу 1979. године претрпјела је велика оштећења. Након тога је обновљена и фрескописана. О цркви Светог Луке говори нам јереј Александар Брашанац, кртољски парох.

Црква Светог Спаса, Кртоли

Саборни храм Кртола, црква Светог Спаса саграђена је 1767. године. Идеја о градњи ове цркве настала је из благодарности Богу за помоћ и "спас са неба" приликом једне битке са Турцима почетком 17-ог вијека. У том окршају са Турцима погинуо је поп Вукић Стегић од руке једног турског бега. Цркву је освештао владика Сава Петровић. Мало је писаних трагова сачувано о овој светињи. Нешто мало се може наћи код Црногорчевића и попа Сава Накићановића али и ти подаци су непотпуни.

Бока се у старо вријеме звала Рисански затон а Бокељи су се звали Ришњани. О томе Стефан Митров Љубиша каже: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор."

Рисан је најстарије насеље у Боки. Помиње се већ у трећем вијеку прије нове ере као илирско утврђење. Према предању у Рисну је под најездом Римљана своје уточиште нашла илирска краљица Теута

Храм Светог Јована Крститеља - Богишићи - Ђурашевићи

Храм Светог Јована Крститеља се налази се у засеоку Богишићи, непосредно уз пут који води за село Ђурашевићи. О историјату храма поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока", о селу Ђурашевић, записао следеће:

"Старина има доста. Св. Јован у Ђурашовићима, црква мала. Сазидани је 1776., а осветио ју је Сава Петровић Његош, митрополит црногорски. Уоколо цркве виде се многе гомиле, од којих је најзнатнија она до црквено ограде, која има у перифорији какових 80 м. Знамените су двије престолне иконе, на иконостасу од којих ону, која представља спаситеља, приложио је Перо Лучин Клакор 1776., а икону Богоматере монахиња Настасија, јер на истој запис...(1776).

Манастир Ждребаоник

Питома оаза усред крша и камена,обасјана дивном свјетлошћу крста православнога и благословом  Св. Арсенија Сремца каква је бјелопавлићка равница не би била то што јесте да у њој,  Христу Богу на дар Немањићи не оставише једну своју задужбину. Можда би и била лијепа за око намјерника, да се у зеленилу и питомини мало одмори, али не би имала онога свјетила и небескога сјаја који обасјава срце човјеково чак и онда када се сви, за тјелесно око видљиви светионици угасе. Тај неугасиви светионик за бјелопавлићку равницу је манастир Ждребаоник са црквом Св. Архангела. Сијао и сија непрекидно. И порушен и похаран и запуштен и зарастао и обновљен и освећен. Сија и сијаће.

Манастир Жупа никшићка

Готово да нема места у којем човеку не застане дах посматрајући то чудесно дело Творца у овој нашој по пространству малој али Божјом руком богато  лепотом обдареној Црној Гори. Пре неку седмицу били смо на примеру Боки, надморска висина око метра, данас смо у околини Никшића надморска висина 630 метара, а од Боке до Никшића око 2, 2 и по сата вожње све зависи којим путем идете.  Ето нас на мору, ето на планини, за тили час. Кад би само ту људским оком лако сагледиву чињеницу осмотрили не би било краја дивљењу најсавршенијем градитељу, ако се осврнемо на људко тело, на то савршенсто у међусобном фунционицању и међусобној зависности свих органа, ту би човек сигурно остао без текста.

Манастир Ћелија Добрска

Добрско село се налази у близини Цетиња. Смештено је у пространој и дубокој ували између брда Добрштака, Вртијељка и Цеклинштака. У 15. веку помиње се под именом Добро, а понегде и Горње Добро. Стари назив село је добило због плодног земљишта а данашњи због положаја кућа које су до брда.

Добрско село се налази на надморској висини од 350 метара, тако да иако је у непосредној близини Цетиња има доста блажу климу.

Манастир Добриловина

Манастир  је подигнут у најнеприступачнијем крају Потарја. Са  једне стране  је  река  Тара,  од  које  је  удаљен  око 200  метара,  а  са  друге  стране долину  натркиљују  високи  стеновити  врхови  и  стрмине.

Манастир Добриловина је имао бурну прошлост. Као симбол писмености и отпора туђинској власти био је често на удару турске власти. Први пут се помиње 1592.године.

Манастир Режевићи

Народно предање казује да је овде Стеван Првовенчани наредио да се са­гради мали храм  Успења Пресвете Богородице а касније, када је цар Душан путовао из Дубровника за Скадар, на­редио је да се сагради, одмах до ње, други храм посвећен Светом Стефану. Оба храма и гостионицу су касније похарали улцињски пирати, средином 16. вијека, тако да су храмови дуго времена били потпуно напуштени.

Манастир Орахово

Манастир Светог Николе налази се изнад ораховачког поља, у близини Вирпазара. Наткриљује га планина Бјеласица а љепоту употпуњује поглед на Скадарско језеро.

Манастир Подластва

Манастир Подластва је душа душе, жила куцавица свих Грбљана. Старину милу, рушену, харану али увек обнављану и чувану баш као што и зидови ове светиње чувају и памте вековима старе радости и недаће грбљанске душе.

У Подластви су се Грбљани крштавали, венчавали, школовали, зборовали. Сваке важне одлуке доношене су на овом Светом месту, уз молитву и Свето причешће. С колена на колено, са оца на сина преносило се кандило вере изливено у скуту цркве Св. Госпође.

Црква Светог Николе у Старом Бару

Градња цркве Св. Николе везује се за период пре самог ослобођења од турске власти. Досадашњи истраживачи историјске грађе о овој цркви навели су 2 податка везана за годину изградње цркве. Јастребов је у својим записима оставио следеће: „У Бару црква је сазидана 1863. године помоћу Русије." Поп Васо Вукотић, дугогодишњи парох у Бару, у рукопису под насловом" Љетопис Цркавах Парохије Барске" сачињеном у Старом Бару 20. марта 1910. године је записао следеће:

Манастир Бијела код Шавника

Данас одлазимо у  планинске крајеве. Пењемо се на 840 метара надморске висине  у Шавник и обилазимо срце Дробњака, срце које куца још од времена Светог Краља Јована Владимира. Обилазимо Манастир Бијелу.

Манастир Бијела подигнут је у врлетном пределу, на једној малој висоравни недалеко од Шавника. Не зна се тачно када је први пут грађен  манастир Бијела и ко је био задужбинар. По народном предању саградили су га бан Козина из Тушине и кнез Вуловић из Бијеле, уз богат прилог краља Владимира у једанаестом веку.

Манастир Прасквица

Име је добио по малом извору Прасквица, а чија вода има пријатан укус праскве. Манастир Прасквице је кроз историју био  духовни и политички центар Паштровића.

Манастирски комплекс се састоји из два храма, манастирских конака и зграда за економске наме­не.

Манастир Прасквица - други део

Храм св. Николе који је подигао Балша Трећи са својом мајком Јеленом, порушили су Французи 1812. г. приликом угушења паштровске побуне. Прогнани Игуман Сава Љубиша који се нешто касније повратио у манастир записао је: " и не нађох нишча у манастиру до голијех зи­динах", Сачуван је само лијеви певнички трансепт, који је сав у живопису и који сведочи да је и првобитни храм  био живописан по угледу на остале задужбине Немањића. Данашњи храм на темељима старог подигли су паштровски калуђери Јосип Митровић и Синесије Давидовић, прилозима Паштровића и руском помоћи, 1847. године.

Спичанска (Сутоморска) парохија

На овом наизглед малом простору Спича има 12 православних храмова, четри су активна а остали чекају да благословом Божијим буду обновљени.Храм Светог Стевана Дечанског налази се изнад Спичанског Поља у Мишићима. О историјату храма и насељу поп Сава Накићеновић је 1913. године у антропогеографској студији "Бока“, у оквиру текста о Мишићима у тадашњој општини спичанској, забиљежио следеће: "Цркву св. Дечанског у Мишићима су саградили 1866.“ Такође наводи да сва братства у Мишићима (Новаковићи, Станишићи, Зечеви и Ђурашевићи) која су се у 15. вијеку населила из Ниша славе Светог Стевана Дечанског.

Спичанска парохија - други дио

Храм Свете Преподобне Параскеве или Свете Петке, како је одомаћени назив се налази на једној малој узвишици у Спичанском пољу, одакле се пружа поглед на Сутоморе и околину. У неким  историјским изворима помиње се да је саграђена 1273. године.За храм је карактеристично да се у њему налазе два олтара, православни у апсиди, и римокатолички накнадно постављен уз јужни зид, прислоњен уз пиластер.

Mанастир Ратац

Комплекс манастира Ратац чинила су двије цркве. Већа посвећена Светој Богородица и мања посвећена Светом Цару Константину и Царици Јелени. Градња веће цркве започета је 1307 године, међутим црква никада није завршена. Око манстира се сукобљавају интереси Бара и Дубровника, православних и католика, централне власти и зетских господара. Манастир је разрушен 1571. године а четрдесетак година уназад иселили су се последњи монаси. Остаци зидина манастирског комплекса након великог земљотреса 1979. године гурнути су у море. Наш гост и ове недеље је парох сутоморски јереј Петар Церовић.

Манастир Св. Николе на Ободу, Ријека Црнојевића

Ријека Црнојевића је најстарије насеље формирано на брду Обод, где је осамдесетих година петнаестог века црногорски владар Иван Црнојевић пренeо престоницу са Жабљака Црнојевића и основао утврђени град.

Средиште тога града чинио је манастир са црквом посвећеном Св. Николају Мириклијском чудотворцу, саграђен 1475. године. Најстарији турски попис из 1485. помиње "манастир цркве Иван", који можда можемо идентификовати са Ријечким манастиром. Сачувано је и предање да је испред храма Јелена Балшић одржала два народна сабора.

Манастир Горњи Брчели

У једном од црмничких села, селу Брчели на нешто више од триста метара надморске висине налази се манастир Горњи Брчели, са црквом посвећеном Покрову Пресвете Богородице.

Црмница је смештена између Паштровића и Скадарског језера, на југу је ограђена планинама Суторманом и Румијом.

Храм Успења Пресвете Богородице у Радовићима, Кртоли

Храм Успења Пресвете Богородице или Свете Госпође, како је одомаћени назив, налази се у центру села Радовића у некадашњој општини Кртоли, на заравњеном врху каменитог узвишења. Храм и активно гробље које је око њега формирано, ограђени су високим каменим зидом са великом лучном капијом на западној страни. На уклесаном натпису изнад портала записано је да је храм изграђен1843. године, мада се у литератури наводи да се помиње знатно раније, 1594. и 1605. године. Вјероватно се ради о старијем храму који је постојао на мјесту садашњег. Наш вечерашњи гост је парох кртољски јереј Александар Брашанац.

Храм Успења Пресвете Богородице у Радовићима, Кртоли II

По неким, недовољно истраженим подацима, каже се да је владика Петар Други Петровић Његош крајем јула мјесеца 1845. године посјетио превлачки крај и том приликом благословио обновљени храм Св. Госпође у Радовићима. Његова посјета обављена је у тајности, те можда због тога нема довољно писаних трагова о том догађају.

Храм Св Госпође је поред мјеста за молитву био и мјесто гдје се образовало, васпитавало, културно и здравстево просвјећивало. Дуги низ година кртољску дјецу писмености су подучавали парохијски свештеници.

Манастир Св. Архангела Михајла у Бјелићима

Вечерас говоримо о обновљеном манастиру Св. Архангела Михаила у Бјелићима, метоху Превлачког Светоархангелског манастира. Црква Св. Архангела Михаила налази се на брду Грабовац, у Кртолима. Грађена је након страдања Превлачког манастира. По народном предању црква је задужбина Црнојевића.

Вјековима док није било приступа превлачкој светињи, светоархангелски сабори су оджавани у Цркви Св. Архангела на брду Грабовац. Један од обичаја и традиције тих сабора био је и мирење свих оних који су били у некаквој завади, па је у колективном сјећању остало и то да су Цркву Св. Архангела Михаила називали Црква Помиритељка.

Манастир Стањевићи

Манастир се налази изнад села Побори, између Цетиња и Будве, на јужним падинама Ловћена. Први пут се помиње почетком осамнаестог вијека, када је владика Данило Петровић обновио рушевине некадашњег двора Црнојевића и саградио цркву. У то доба манастир је био важан духовни и политички центар. Име је добио по поборском братству Стањевићи.

Зачеци овога манастира везани су за име деспота Стефана Лазаревића. Његов војвода Ђурађ Ђурашев Црнојевић (дјед Ивана Црнојевића), господар Грбља и Светомихољске метохије, подигао је на мјесту данашњег манастира дворац, а на брду Ђурђевцу војно утврђење са храмом Св. Георгија.

Манастир Шудикова

Манастир Шудикова налази се у општини Беране. Смештен је на десној обали Лима, на самом почетку живописне Тифранске клисуре. Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а истраживања кажу да је била једнобродне основе са полукружном апсидом и дозиданом широм припратом. Грађена је од притесаног камена. Са сјеверне стране били су очувани темељи два манастирска конака.

Манастир Градиште

Манастир Градиште налази се у Паштровићима. Смјештен је на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у град Бар. Са овог мјеста поглед је диван. Дању, губи се негдје у загрљају неба и мора, када је све плаво, чисто, дубоко... Ноћу, уз звјезде и мјесец засија и понека свјетиљка барке. На другој страни тишине, уз обалу, одвија се живот. Ту је свјетла више, али поглед није тако миран, дубок,  а тишине готово да и нема.

Манастир Косијерево, Петровићи у Бањанима

Манастир Косијерево налази се на 40 километара од Никшића у селу Петровићи, у Бањанима. Међутим, то није његова првобитна локација. Првобитно је био подигнут на лијевој обали ријеке Требишњице, али је због изградње вјештачког језера, Билећког,  1966. године потопљен тај крај, и ова светиња је пресељена односно наново саграђена на овом садашњем локалитету.

Манастир Св. Димитрија у Боан Кадића, Даниловград

Сва ова света мјеста у Црној Гори о којима смо причали у ових претходних нешто више од годину дана имају своју историјску причу, краћу или дужу, оне су задужбине светитеља или великих владара, скромних и поштених сељака, храбрих капетана, неке су настале у знак кајања за учињени гријех и као молитва Господу за опрост, а ова о којој ћемо вечерас говорити има опет неку своју муку, страдање, прогон, помор али има и ону најљепшу хришћанску врлину којој је име праштање.

Манастир Жањиц

" У приобалном дијелу Луштице, стотинак метара од рта Арза и плаже Миришта, налази се на малом острву Жањиц  средњовјековни манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице."

Прелијепи храм на прелијепом мјесту, стрпљиви и неуништиви свједок минулих времена, великих бура, разних надолазећих плима, углавном сумњивих бонаца и предаха у виду осјеке, стоји данас ова светиња као најљепши украс Жањичког острва.

Манастир Жањиц - други дио

На неки начин је људским мјерама и величинама немогуће описати љепоту, значај и величину једног храма Божијег. Што је храм старији, то је природно да се за њега везује више емоција, народних предања, породичних везаности и традиција, али и више страдања и отуђености. То посебно можемо рећи када су у питању наши средњевјековни манастири као што је уосталом и манастир Жањиц.

Манастир Жањиц - трећи дио

Међу бројним народним пословицама које је забиљежио Вук Стефановић Караџић налази се и једна која би слободно могла да буде и наслов данашње емисије, а она гласи: „Весела младост, највећа је радост."

Душом и срцем вечерас нам говоре они који су дио своје веселе младости уградили у ову светињу, а она им је као што рекоше подарила неке од њихових највећих животних радости.

Манастир Доњи Брчели

Брчели је село у Црмници смјештено на око 300м. надморске висине. Готово подједнако је удаљено од приморја и континенталног дијела Црне Горе. Због свог згодног и заклонитог положаја, под високим планинама а у близини мора, привлачило је пажњу владарских породица. Тако су овдје боравили, цркве, манастире и дворове градили: Немањићи, Црнојевићи, Балшићи, Петровићи. Земљиште је врло плодно и од давнина познато по узгоју винове лозе и производњи квалитетног вина и ракије.

Црква Сeтог Георгија у Ораовцу

По народном предању црква Светог Георгија потиче из доба Немањића. Тачно вријеме њене градње, као и име задужбинара поуздано се не зна. По неким изворима овдје је био женски манастир. Црква се налази у Доњем Ораовцу, а њен оснивач јој је даровао цијело село, тако да се дуго поштовао завјет, да сви мјештани који имају куће на црквеном имању плаћају цркви "лактарину", то јест, на сваки лакат кућног простора давала се по једна круна. Понегдје се и данас то поштује. Око цркве налази се сеоско гробље.

Манастир Дуљево

Манастир Дуљево налази се у подножју планине Голог Врха, изнад Светог Стефана. Смјештен је на једној заравни, богато украшеној прелијепим планинским цвијећем и љековитим биљем. Широки видик који се пружа са овог мјеста обухвата цијелу Будванску обалу.

Од Будве је удаљен око 5 километара. До манастира је урађен асфалтни пут, тако да благодарећи Богу и добрим људима, постоје сви услови за често похођење и обилазак ове светиње.

Манастир Савина

Манастир Савина се састоји од три цркве: Мали храм Успења Пресвете Богородице, Велики храм Успења Пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.

Мали храм Успења Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највјероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вијека, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године.

Манастир Пива

Манастирска црква Успења Пресвете Богородице подигнута је између 1573 - 1586. године од стране Митрополита херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха српског.

Манастир је 1982. године због изградње хидроцентрале на Пиви пренешен на 2 км удаљености од првобитног положаја. Са зидова храма скинуто је и поново враћено 1260 квадратних метара живописа.

Луштичка парохија

Луштица: "Она је земља цркава. У њеним селима леже цркве које обиљежавају тачке луштичке средњевјековне родовске мреже која се у њеноме конгломерату 14. и 15. вијека снажно напрезала да задржи свој православни оквир и усмјерење. А трпјела је ударе снажних римских установа за прикључење и складиштење и затрпавање њеног српског наслијеђа у бездно римског и папског универзализма. Она је, као српска народна тврђа штитила Боку у свим туђинским владавинама градећи неразрушиви господски михољски прстен српског поморја под чијим се стијегом гордила" - Др Горан Комар.

Црква Св. Николе, Саборни храм на Луштици

Црква Св. Николе налази се у самом средишту села Радованићи. По предању освештао ју је Св. Сава. Једна легенда каже да је благословом Св. Саве поред цркве настао базен са водом, односно "убли", који и данас ту постоји и чија се вода користи. Неки извори кажу да је црква некада имала фасаду црвене боје, налик манастиру Жичи. Као година градње узима се 1117, и она је засигурно једна од најстаријих цркава у Боки.

Луштица некад и сад
Луштица је добила назив по своме облику који подсјећа на љуску. Била је насељена још у каменом добу. Поријекло становништва је разнолико. Овдје су се досељавали Грци, Арбанаси, Шпанци и многи други. Бавили су се највише маслинарством и "брањем соли", а упоредо са тим готово свака кућа је имала и понеког поморца. На брод се одлазило послије молитве.

О томе како се некад живјело на Луштици, а шта је од тога сачувано до данас говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Цркве у Забрђу

Забрђе је добило име по свом положају. Налази се за брдом, на херцегновској страни гребена. У селу постоје 4 храма. Важне податке о Забрђу оставио је епархијски синђел, капелан у Забрђу, свештеник Јеротеј Петковић. Он наводи да су се старе фамилије Тројановића и Мандегаја доселиле овдје још у петнаестом вијеку.

Манастир Дуга

Манастир Дуга налази се на десетак километара сјеверно од Подгорице. Његово оснивање везује се за Вукана Немањића. На данашњу локацију манастир је пренијет око 1755. године. Темељи првог манастира налазили су се у подножју Лијеве Ријеке, на Госпођин пољу. Одатле је по договору племенских главара пренијет на ово скровитије мјесто. Манастир Дуга је духовно средиште племена Братоножића, Куча и Пипера. Послије Другог свјетског рата је запустио. Са његовом обновом започело се 1996. године.

Село Мркови на Луштици, Црква Васкрсења Лазаревог и Црква Св. Петке

Црква Васкрсења Лазаревог у селу Мркови саграђена је 1605. године. Обнављана је 1909. и 2005. године. Црква Св. Петке потиче из осмог или деветог вијека, нема поузданих података о периоду њене градње. У осамнаестом вијеку дограђена јој је велика припрата. Фрескописана је од стране Димитрија Даскала, родоначелника школе Димитријевић-Рафаиловић. О овим храмовима говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Цркве у селу Клинци, Луштица

Село Клинци је смјештено на једну висораван која је окренута ка мору. На дивном је мјесту, са којег поглед обухвата практично читаву херцегновску страну залива. Има пет храмова: Цркву Св. Архангела Михаила, Св. Трифуна, Св. Харитона, Св. Пантелејмона и Црква Св. Саве. Храм Св. Саве је саграђен за једну ноћ. Малих је димензија али веома посебан како у духовном тако и у историјском смислу.

Црква Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве и Црква Св. Петра, Луштица

Црква Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве налази се у селу Мардари.Походио ју је Св. Петар Цетињски. За њу се везује антиминс из 1733. године на коме је поменут митрополит Исаија Антоновић, митрополит карловачки 1748-1749. године.Црква Св. Петра налази се у селу Бргулима. Каже се да је настала у 14. вијеку.О поменутим црквама говори нам парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Прославе Бадњег дана и Божића на Луштици

У вечерашњој емисији слушамо о обичајима везаним за прославе Бадњег дана и Божића на Луштици.  Наш гост је парох луштички, јереј Никола Урдешић.

Манастир Ком

Манастир Ком је задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића. Црква на Кому је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Не постоји историјски извор о времену подизања цркве, али се претпоставља да је сазидана између 1415. и 1427. године. Једно кратко вријеме на Кому је било и сједиште Зетске митрополије, која је, послије напуштања манастира Св. Архангела  на Превлаци, преко Пречисте Крајнске и Св. Николе на Врањини дошла на Ком.

Ораовачко-перашка парохија

Пераст је древни град, са веома богатим културним и историјским наслеђем. Црква Рођења Пресвете Богородице, која је парохијални храм у Перасту потиче из осамнаестог вијека. Има посебно лијеп иконостас, који поред икона из времена обнове (19. вијек) има и доста старијих икона. По угледу на цркве  у Далмацији, црква Свете Госпође има и тзв. хорос.

Ораховачко - перашка парохија, други дио

Ораховачко - перашкој парохији припадају села Горњи и Доњи Ораовац. Поред Цркве Светог Георгија, старине из дванаестог вијека, коју су по народном предању градили Немањићи, у овим селима постоји још цркава и црквишта. О њима и о самој цркви Светог Ђорђа у вечерашњој емисији говори нам парох Ораховачко - перашки, протојереј Радослав Лакета.

Црква Св. Тројице у Будви
Сам поглед на море, тај тренутни бескрај и недокучива даљина, очима несагледива дубина, колико год се чинило да нам растапа чула, заправо нас враћа себи самима. Враћа нас једној дубини која је већа од ове, враћа нас души људској. Дали су због тога што на оваквим дивним мјестима, човјек готово сваки пут наново заплови на ту далеку дестинацију своје душе и потражи Творца свих ових непрегледних љепота, наши стари управо и градили храмове не таквим мјестима? Или можда, та саграђена и освештана Света мјеста благословом Божијим отварају пут срцу, да препозна тај диван осјећај у нама? Вјероватно и једно и друго.

Црква Светог Саве Освећеног у Будви

Црква Св. Саве Освећеног налази се у Старом граду у Будви. Саграђена је давне 1141. године. Дуго времена налази се у власништву римокатоличке цркве и као таква није у богослужбеној употреби. Након земљотреса 1979. године,  испод слојева малтера пронађени су фрагменти фрескописа и остаци старих надгробних плоча. О историји и значају ове древне светиње, за Будву и православне Будване, говоре нам будвански пароси, јереји Арсеније и Борис Радовић.