Представници Конференције европских цркава из Брисела, Господин Ридигер Нол, директор Комисије за Цркву и друштво и замјеник генералног секретара КЕК-а и госпођица Елизабета Китановић извршни секретар за људска права Комисије Црква и Друштво КЕК-а, били су у дводневој радној посјети Црној Гори дана 27. и 28.11.2008.год.

Представници овог европског тијела током свог боравка имали су сусрете са Митрополитом Црногорско приморским Г. Амфилохијем и епископом Будимљанско никшићким Г. Јоаникијем и њиховим сарадницима, а заједно и сусрете са представницима Владе Црне Горе, Министром за људска и мањинска права Г. Фуадом Ниманијем, Министром унутрашњих послова г. Јусуфом Каламперовићем, као и Министром правде г. Мирашом Радовићем.

Тијело блаженопочившег Патријарха Српског Г. Павла пренјето је у Саборну цркву Светог архангела Михаила у Београду, гдје се свакодневно служе Свете заупокојене Литургије и помени, уз читање светих Јеванђеља. Вјерни који желе да се поклоне тијелу блаженопочившег светејшег Патријарха Павла могу то учинити у београдском Саборном храму који је непрестано отворен.

Цетиње, 15. јануара (Светигора прес) - Након више од двије деценије од ископавања посмртних остатака, посљедњих дана се коначно у широј јавности покренуло питање времена, мјеста и начина сахране Господара Зете и Црне Горе и оснивача Цетиња Ивана Црнојевића. Нажалост, као и у мноштву других ситуација, и овом питању, приступа се непромишљено и политикантски.

Господар Иван Црнојевић, као владар Зете, данашње Црне Горе и утемељивач Цетиња, личност је која је била запостављена деценијама, због разних идеолошких разлога, те га је данас потребно сагледати без икаквих идеолошко-политичких предрасуда.

Све је протекло хармонично и брзо. Његова Светост нови Патријарх Иринеј, доскорашњи епископ нишки, изабран је брзо на преподневној седници Светог архијерејског сабора одржаног у Патријаршији 22. јануара.

О томе како је текао избор новинаре је, по благослову новог Патријарха Иринеја,  обавестио његово преосвештенство Епископ бачки Иринеј, који је задужен за информисање у Српској цркви. Светим архијерејским сабором преседавао је Епископ шабачки Лаврентије. У првом кругу гласања за једног од тројице кандидата изабран је његово високопреосвештенство Митрополит црногорско - приморски Амфилохије, у другом кругу изабран је Епископ нишки и будући Патријарх Иринеј, а у трећем кругу једнак број гласова добили су Епископ бањалучки Јефрем и Епископ бачки Иринеј. У четвртом гласању Епископ бачки Иринеј добио  је потребан број гласова, чиме је постао трећи кандидат.

По завршетку сједнице Светога Архијерејског Синода Српске Православне Цркве на којему су 13. фебруара донесене одлуке о превазилажењу неспоразума у Рашко – призренској Епархији, новинарима се обратио Епископ бачки Г. Иринеј, кога је Свети Синод задужио за информисање. Конференција за штампу одржана је у великој сали у приземљу Патријаршије. Епископ Иринеј појавио се пред новинарима у пратњи Епископа захумско – хрецеговачког Г. Григорија, који је такође члан Светога Архијерејског Синода.

У Подгорици је, сходно древном црквеном предању и црквеним правилима, одржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске. Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством.

Протојереј - ставрофор Радомир Никчевић шеф Кабинета Високопреосвећеног Архиепископа Г. Амфилохија коментарише интервју предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића дат сарајевском листу „Дани“ у коме Кривокапић напада Српску Православну Цркву и Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија.

Свети Архијерески сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном прољећном засједању, данас је прибројао реду Христових Светитеља рођенога Цетињанина, Светог Симеона Дајбабског.

Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској Богословији а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре. У Кијеву је замонашен у рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који засједа у Патријаршији у Београду прибројао је 29. априла лику светитеља двојицу великих духовника двадесетога вијека, оца Јустина Ћелијскога и оца Симеона Дајбабскога. О овоме значајном датуму наше помјесне Цркве говорио нам је Његово Вископреосвештенство Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије.

Јутрос, око 7 и 30 часова, службеници испоставе цетињске полиције блокирали су улаз у храм Преображења Господњег на Ивановим Коритима, метоха Цетињског манастира и тиме спријечили свештеницима: протојереју Обрену Јовановићу, јерејима: Предрагу Шћепановићу и Бранку Вујачићу, ђакону Николи Пејовићу и вјерном народу Митрополије да уђе у Храм и одслуже Свету Литургију, како су то вјековима радили њихови преци да на дан храмовне славе.

Света Литургија је ипак одслужена испред древнога Храма, након које је обављена свечана литија, али овога пута без славске иконе, која је остала утамничена у Цркви.

Као одговор на писмо умировљеног Епископа рашко-призренског Г. Артемија Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве од 13. септембра 2010. године, са чијим садржајем су средства јавног извештавања била упозната већ пре завршеног разматрања истог на седници Светог Архејерејског Синода, што је уобичајени манир његовог Преосвећеног потписника и додатни показатељ његовог односа према највишим установама и органима Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је епископу Артемију одговарајућу одлуку Светог Синода уз пропратни одговор на његово поменуто писмо. Синодску одлуку и писмо у целини представљамо српској јавности тек сада, када их је већ примио на знање онај коме су и намењени. Не објављујемо их ни из каквих других побуда осим жеље и потребе да наша црквена и укупна јавност буде обавештена заиста истинито, а не онако како то, на нашу дубоку жалост, чини Преосвећени г. Артемије.

Поводом медијског представљања посјете предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића Његовој Свесветости Архиепископу Константинопољском и Васељенском Патријарху Господину Вартоломеју дужни смо, будући непосредно обавјештени о овом сусрету, јавност упознати са чињеницом, да приликом разговора г. Кривокапића и Патријарха Вартоломеја није било, нити је могло бити, ријечи о питању аутокефалности тзв. ЦПЦ, већ је, између осталог, само узгредно споменуто да се сва питања ријешавају у складу са канонима и правилима Цркве Православне, па и питања аутокефалности Помјесних Цркава.

На више анти-црквених интернет сајтова, и то уочи празника Покрова Пресвете Богородице, објављен је "Саборни одговор Митрополиту Амфилохију на оптужнице упућене десеторици избеглих монаха-клирика". Текст одбеглих и без благослова приватно настањених клирика Епархије Рашко-Призренске се може више посматрати из више углова, али је, без сумње, у овом моменту најинтересантнији у црквено-правном погледу.

Поводом изјаве за јавност Мираша Дедеића, самозваног „Митрополита ЦПЦ" у вези са доласком у Црну Гору још једног сличног самозванца „Патријарха Украјинске православне цркве" Филарета Денисенка, дужни смо јавност обавијестити о стварном стању ствари, које се ни у једном детаљу не поклапа са наводима из ове изјаве.

Најприје, Филарет Денисенко није никакав Патријарх, већ, од стране највеће Православне Цркве на свијету - Московске Патријаршије, рашчињени бивши митрополит, нити је његова етнофилетистичка „Украјинска православна црква Кијевске Патријаршије" једна од највећих Православних Цркава у свијету, јер нема канонско јединство ни са једном помјесном Православном Црквом. У Украјини је немјерљиво бројнија канонска Украјинска православна црква Московске Патријаршије, која је једина призната од стране васељенског Православља.

Поводом плана о регионалној депонији смећа за коју је понуђена локација на Васовој води поред Берана дужни смо да надлежне институције и јавност Црне Горе подсјетимо да је избор поменуте локације незаконит и недопустив из више разлога.

Мјесто за депонију је у недозвољеној близини два стара манастира, Ђурђеви Ступови и Шудикова, који су као светиње од изузетног значаја заштићени законом. Недопустиво је да се осмовјековни манастир Ђурђеви ступови, за кога је везана сва народна и културна историја беранског краја и шире околине, угрожава било каквом депонијом смећа. Нијесмо могли очекивати да ће у сусрет прослави осамстогодишњег  јубилеја овог манастира и историјског епископског сједишта државне институције Црне Горе у овом случају драстично прекршити основне законске прописе који регулишу удаљеност депоније од сакралних објеката.

На конференцији за штампу одржаној у подне у петак 19. новембра у Патријаршији у Београду Његово Преосвештенство епископ бачки Г. Иринеј, кога је Свети Архијерејски Синод СПЦ задужио за информисање, обавијестио је представнике средстава за информисање о темама и закључцима које је Свети Архијерејски Сабор разматрао и донио 18. и 19. новембра. Разговарало се о стварању нових епархија на територији Србије, али и о неопходности прерасподјеле простора и стварања нових Епархија у Сјеверној и Јужној Америци.

Цетиње, 18. јануара (Светигора прес) - Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије данас се сусрео са предсједником Владе Црне Горе г. Игором Лукшићем, на његов позив, у оквиру консултација које г. Лукшић ових дана спроводи са представницима јавног и друштвеног живота Црне Горе. У оквиру врло срдачног и отвореног разговора, Господин Митрополит је нагласио више проблема који тиште Православну Цркву у Црној Гори, а уједно и премијеру Лукшићу предао писмо, које ниже достављамо, у којем је навео неке од њих.

Саопштење за јавност
Цетиње, 7. фебруар 2011.

У суботу, 5. фебруара 2011. године, у просторијама Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу одржан је састанак старјешина храмова и манастира Митрополије Црногорско-приморске са Господином Митрополитом, на којем је разматрано више актуелних тема из живота Митрополије и Цркве у Црној Гори.

Поред унутрашњих питања црквеног поретка, материјалног пословања и црквене мисије, нарочито је разматран положај Цркве у савременом црногорском друштву и проблеми са којима се сусреће Црква у својој свакодневној комуникацији са државним и локалним институцијама власти и у остваривању својих основних права и слобода.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СА СЈЕДНИЦЕ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Пљевља, 15. март 2011.

По древном обичају Православне Цркве, по којем се Епископи окупљају на савјетовања и разматрају живот Цркве одређеног простора, данас је, у древном светосавском манастиру Св. Тројице у Пљевљима, одржана сједница Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који благословом Светог архијерејског сабора Српске православне цркве чине епархијски архијереји Епархија Српске Патријаршије које дјелују на територији Црне Горе: Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, у својству предсједавајућег, и Преосвећена Господа Архијереји: Милешевски Филарет, који је био и домаћин данашњег сабрања, Будимљанско-никшићки Јоаникије, Захумско-херцеговачки и Приморски Григорије, Диоклијски Јован, викарни епископ Митрополита Црногорско-приморског и умировљени Захумско-херцеговачки Атанасије.

У жижи црногорске јавности ових дана налази се питање повратка црквене имовине Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, подстакнуто тужбом које су ове двије епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори поднијеле Европском суду у Стразбуру још 2004. године и на које се очекује одговор овог Суда. Повод за толику и такву буру везану са овим црквено-имовинским питањем, и његово подизање на међудржавни ниво између Црне Горе и Србије јесте поднесак Европском суду за људска права у Стразбуру, који је Србија, на позив самог Суда, истом доставила у септембру ове године.

Послије Свете Архијерејске Литургије у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици и свечане Светосимеоновске литије до Немањиног града на обали Рибнице, архијереји - чланови Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори су одржали своје братско сабрање и размотрили актуелне проблеме Цркве.

Посебна пажња је посвећена најновијем покушају оспоравања правног статуса Православне Цркве и прогона православних свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство, а који скоро двије деценије служе Богу, Цркви и народу у Црној Гори.

У Манастиру Острогу је, након Свете Архијерејске Литургије и помена жртвама НАТО агресије (24. март - почетак бомбардовања Србије и Црне Горе) које је служио Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством, одржана редовна сједница Епархијског савјета и Епархијског управног одбора - највиших црквено-самоуправних тијела Митрополије.

Током рада, поднијети су извјештаји о мисији и црквеном животу у свим црквеним установама у Митрополији Црногорско-Приморској у претходној години. Једнодушно је констатован напредак црквеног живота на свим пољима - почев од повећања броја вјерника, свештенства и монаштва до обнове и изградње храмова - без обзира на бројна спољашња искушења и проблеме.

Данас је на у Управном суду, на наш захтјев, одржана усмена расправа по тужби коју сам поднио против незаконитих рјешења МУП-а Црне Горе којим ми није дозвољен привремени боравак по основу спајања породице са образложењем да наводно "угрожавам безбједност Црне Горе", каже се између осталог у саопштењу протојереја-ставрофора мр Велибора Џомића.