„Оваквом формулацијом направљен је највећи могући хаос у нашем образовном систему, а да страначки лидери о томе уопште нијесу водили рачуна. Њима је једино било стало да дођу до неког рјешења, које би задовољило њихове страначке и личне интересе. Власт је настојала да се, по сваку цијену, донесе закон о изборима, а опозиција да, било каквом игром, сачува своје бирачко тијело од којег је била притијешњена и условљена да ће нестати, ако се не избори за права говорника српског језика, односно ако не спријечи примјену новог закона о образовању, по коме се настава у нашим школама изводи на црногорском језику.