Вечерас ћемо, као што смо то радили и у пар ранијих емисија, представити неколико актуелних извођача америчке музичке сцене који су православни хришћани. Док су једни за теме својих пјесама изабрали конкретне библијске и хришћанске мотиве, други радије своју вјеру изражавају кроз лична искуства. Било како било, сви они користе своје Богом дане таланте да на јединствен и личан начин прославе живот и Животодавца. Вечерас слушамо следеће групе и извођаче: Great Glass Elevator, Silouan, Scott Moses Murray, David Teems, They Sang As They Slew (на слици) и Joyful Sorrow.

„Бог Логос постаде тијело (Јн.1,14). To je прва и последња благовест, највећа благовест коју je Бог могао дати човеку и небо земљи.“, записао је о. Јустин Поповић. У вечерашњем издању емисије „На путу за Емаус“ видјећемо како се та благовијест пројавила и у савременој музици. Слушаћемо традиционалне божићне пјесме истока и запада, као и оригиналне композиције, у извођењу савремених фолк и поп извођача Русије и неколико група америчке алтернативне сцене.

Поводом празника светог праведног Јована Кронштатског, великог свјетилника, чудотворца и молитвеника Цркве Христове, у вечерашњој емисији прочитаћемо неколико дијелова из његовог личног дневника. Поред тога, из једног од првих бројева америчког часописа Православна ријеч (Orthodox Word), чућемо причу о урбаном подвижнику с почетка ХХ вијека, и на крају, бацићемо свјетло на један феномен везан за наш однос према светитељима, а који је карактеристичан управо за наше вријеме.

„Када се приближавамо његовој музици, врло је вјероватно да ћемо доћи до закључка да су наша аналитичка оруђа недовољна, или чак неприлична, за потпуно разумијевање његових метода. Приближавање његовом дјелу је као описивање унутрашњости цркве... Јасно разумијевање Православља помаже разумијевању Пертовог дјела“, казао је истакнути професор музике о дјелу савременог естонског композитора Арва Перта (Arvo Pärt), коме је посвећена вечерашња емисија. Поред приче о Перту, чућемо како је, као млади јерођакон, старац Софроније (Сахаров), у приватној преписци, говорио о свом духовном оцу, преподобном Силуану Атонском.

„Свака особа коју сретнемо је жива и стварна икона којој се треба поклонити и коју треба поштовати, баш као што се клањамо иконама у цркви, јер смо створени по лику Божијем… Како се односимо према гладнима, жеднима, сиромашнима, бескућницима, зависницима, незнанцима, је и те како повезано са нашим спасењем и животом у Христу.“, каже о. Џастин Метјуз (Justin Mathews), директор све-православне социјалне агенције ФОКУС (FOCUS), посвећене служењу сиромашнима и бескућницима у Сјеверној Америци.

„Његова смрт је била заиста чин живота, празник упокојења... Никада га нисам видјела да тако сија, да је тако благодаран...“, записала је матушка Јулијана о упокојењу свог супруга, протојереја Александра Шмемана. На 26-ту годишњицу његовог упокојења чућемо како је о. Александар описао свој боравак у Србији 1980. године. У вечерашњој емисији говорићемо и о Фјодору Емилијаненку, „најјачем човјеку на свијету“, и његовом духовном преображају, а чућемо и причу о Надежди, њеној породици и одрастању између Москве и Либана.

Монаштво и брак двије су утабана стазе којима се већ вјековима крећу, и на којима се спасавају православни хришћани. О ова два начина живота говоре нам и последња два наслова у издању манастира Подмаине, а о њима, као и о поменутим књигама, вечерас ће нам говорити и настојатељ манастира Подмаине и гост емисије „На путу за Емаус“ јеромонах Рафаило.

Руски режисер Андреј Тарковски један је од најистакнутијих стваралаца свјетске кинематографије. У вечерашњој емисији чућемо шта је о његовом филму „Андреј Рубљов" мислио књижевник и свједок Александар Солжењицин. Поред тога, чућемо и о пријатељству између Солжењицина и оца Александра Шмемана и чути последњу бесједу оца Александра, коју је изговорио у ове позне новембарске дане прије 26 година.

„Када сам спознао Бога као личност, почео сам да увиђам Његову руку не само у свакодневним околностима, већ и у прошлим догађајима који су нас довели до садашњег тренутка. Видимо како нас је водио од дјелимичних истина ка пуноћи Истине и како нас и даље води ка дубљем разумијевању те Истине. Као што је о. Серафим Роуз писао, када приђемо Христу "ниједна права истина коју смо спознали неће бити изгубљена"." Ово су ријечи оца Адријана, сабрата манастира Светог Германа Аљаског у Платини у сјеверној Калифорнији. Вечерас ћемо чути његову причу о узбудљивом путу којим га је Божија рука водила преко неколико континената и животних стилова и философија, до пуноће Истине и Православне Цркве.

Када су средином шездесетих година Битлси (The Beatles) и Ролинг Стонси (Rolling Stones) били на врхунцу славе, у Аустралији се појавила група Флајз (The Flies). Био је то један од првих бендова на континенту који је ухватио нови „бит“ талас из Британије. Један од њих био је Грк - Теми Адамопулос, који је данас православни архимандрит и мисионар у Африци. Вечерас ћемо чути његову необичну причу о путу од концертних сала до афричке пустиње, од Марксизма до Хришћанства, и од Ничеа до Христа.

„Она никада није била утучена, никада. Никада се није жалила. Била је весела, истински весела…Сви су вољели мати Марију. Посебно се бринула о младима. Узела нас је под своје окриље…” Овако се присјећају мати Марије неке од логорашица које су са њом дијелиле ужас злогласног логора Равенсбрик, у коме је мати Марија мученички скончала. Вечерас ћемо чути последњи дио приче о овој чудесној светитељки.

„Пут ка Богу води кроз љубав према људима“, говорила је мати Марија Скобцова, „На Страшном суду неће ме питати колико сам поклона и метанија направила. Питаће да ли сам нахранила гладне, обукла наге, посјетила болесне и оне у тамницама. То је све што ће ме питати. За сваког сиромашног, гладног и утамниченог Спаситељ каже Ја: Ја сам био жедан и гладан, ја сам био болестан и у тамници.“ У трећем наставку приче о „светитељки отворених врата“, како је названа због своје безусловне љубави и бриге за сваког ко би покуцаона њена врата, чућемо о њеном подвигу и раду за вријеме Другог свјетског рата, као и о њеном сину Јурију и најближем сараднику, оцу Димитрију Клепињину.

„Љубите једни друге, до самог краја и без изузетка. И онда сав живот бива обасјан. У супротном, он је гнусоба и терет.“ Овако је говорила преподобномученица Марија (Скобцова). Вечерас ћемо чути наставак приче о овој јединственој светитељки наших дана. Говорићемо о њеном путу за Париз, драматичном преображају који је услиједио након смрти дјетета, о примању монашког пострига и њеном саможртвеном подвигу.

Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. (Јн 15, 13). Ове јеванђелске ријечи оличене су не само у мученичкој кончини мати Марије Скобцове, већ и у цијелом њеном животу. Иако често несхваћена, чак и осуђивана, од оних који нису разумјели њен подвиг, мати Марија је цијелим својим животом, и коначно смрћу, исписала највишу заповијест Господњу у којој се сабирају и испуњавају све остале: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. (Лк. 10, 27). Вечерас ћемо чути први дио приче о овој необичној светитељки ХХ вијека.

У вечерашњем издању емисије још једном ћемо представити неколико православних извођача савремене музике из Америке. Слушаћемо џез пјевачицу и пијанисткињу грчког поријекла Емили Флор (Emily Floor), пјесму о преподобном Ефросину у извођењу још једне гркиње, Катине Патитсас, фолк пјевача Џима Гајатеса (Jim Giates) и његов одговор на чувену пјесму Џон Ленона Imagine, музички састав Киригма (Kerygma) који чине три свештеника.