Ожиљци и опомене (56)

Ожиљци и опомене: Професор др Миливоје Павловић, културолог

64:45 минута (18.53 МБ)

За књигу професора Миливоја Павловића ВЕНАЦ ОД ТРЊА ЗА ДАНИЛА КИША Петар В. Арбутина написао је следеће: "Напокон један свеобухватан увид у живот и дело Данила Киша. Прави начин да се комплексно дело осветли са свих страна и заштити од бранитеља и оспоритеља-собом самим".

Ову оцену господина Арбутине потврдио је писац Павловић и у нашем разговору-својим финим и прецизним запажањима о Кишовој личности и литератури јер је као тумач али и као сведок био неколике деценије у близини великога писца. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Ивана Сташевић-Карличић, психијатар

46:40 минута (13.35 МБ)

Докторка Ивана Сташевић-Карличић начелница је Ургентне службе у Клиници "Лаза К. Лазаревић" у Београду, и доцент Медицинског факултета у Приштини (Косовска Митровица).

Ову емисију посветили смо разговору о депресији-болести која вишеструко угрожава човека наше цивилизације. Ова болест угрожава све потенцијале личности а емоционално блокирани људи падају на сваком плану: губе вољу за доказивањем и радом, интересовање и веру у себе на свим пољима, а "црне мисли" их чине обузетим својом умишљеном несрећом и кривицом које су тешко подношљиве. Докторка Ивана нам је скренула пажњу на праве начине деловања у лечењу депресије: превенција, скрининг-прегледи, постављање прецизне дијагнозе већ код почетне епизоде болести, и лекови, могу залечити сваку форму поремећаја у коме, како докторка каже, патња доводи људе на ивицу самоубиства као кобног покушаја избављења из тескобе.

Аутор: Спиридон Булатовић

Ожиљци и опомене: Милан Ружић, писац

49:08 минута (14.06 МБ)

Даровити писац Милан Ружић привукао је пажњу јавности са две своје књиге прича на запањујући начин! О његовој књизи "Наше су само речи" писали су академици Матија Бећковић и Рајко Петров Ного, а Службени гласник у својој колекцији "Гласови" објавио је ово дело.

У нашем разговору господин Ружић говорио је дијалог из поменуте књиге "Основно питање", који је забележио на трагу "пронађене поезије", тумачио ратнички атавизам нашега народа у свом запису "Велике битке на малим местима" и прочитао причу "У кући као у мучилишту" која је потресно сведочанство гашења наше народне традиције.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Јелена Вукоичић, доцент Факултета политичких наука у Бањој Луци

68:37 минута (11.78 МБ)

Др Јелена Вукоичић проучава појаве локалне и глобалне политике које драматично одређују прилике у свету; тероризам, миграције, кризу ЕУ и њене односе са Вашингтоном што се "преливају" у нашој средини кроз многа искушења и конфликте.

У том смислу оцењује да је у Србији извршено жаргонски речено "бушење система" кадровима из разних револуција, спиновање јавности са резултатима заснованим на лажним информацијама, и да трају покушаји ЕУ да се земље Западног Балкана повежу и умреже са Бриселом који би их држао на одстојању и у "замрзнутом" конфликту као и до сада.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Ивана Спасовић, историчар

75:09 минута (21.5 МБ)

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене : Професор др Јовица Тркуља, правник

73:30 минута (21.03 МБ)

Професор Тркуља нам је говорио о философу, правнику и патриоти, академику Михаилу Ђурићу. Свога учитеља описао је као целовиту личност чији ЕТОС је увек подразумевао јединство мишљења, говорења и деловања.

Из нашега разговора и овде издвајамо детаље које смо у емисији коментарисали, а тичу се Ђурићевих текстова из 1971. године. У раду "Камен раздора" академик Ђурић је осудио "Скрнављење Његошевог гроба на Ловћену, а у тексту "Смишљене смутње" због кога ће бити осуђен и годину дана провести у затвору, изрекао је и следеће: "А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима". Увид из 1971. године!

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Тихомир Станић, позоришни и филмски глумац

53:57 минута (9.27 МБ)

Писац Вуле Журић урадио је сценарио а Горан Марковић режирао филм СЛЕПИ ПУТНИК НА БРОДУ ЛУДАКА о задњим данима и смрти Петра Кочића у душевној болници у Београду. Управника болнице у филму игра Тихомир Станић и његова улога је захтевна и слојевита на више начина:он преговара са Херманом, аустриjским официром, уцењивачем и садистом, пацијенте лечи саветима и разумевањем више него растворима и морфијумом,а према Кочићу увек пројављује пажњу и поштовање. О свим овим детаљима господин Станић нам је говорио искрено и лично, са одушевљењем и приврженошћу према великану наше литературе Петру Кочићу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Енес Халиловић, песник

52:58 минута (15.16 МБ)

Песник Енес Халиловић је добитник Мешине награде за књигу песама "Зидови". Тај наслов метафора је свих подела у људима и међу људима које је песник сјајно варирао у својим стиховима, користећи се својим особеним изразом-дискретном математиком-као формулом изражавања позитивног и негативног у појавама.

Ова лирска минијатура је наш избор из Енесове поезије, за најаву наше емисије:

Ожиљци и опомене: Др Бранко Златковић, историчар књижевности

68:57 минута (19.73 МБ)

Др Бранко Златковић свој научни рад описује појмом НЕБИШИНА којим се у околини Андријевице означава запуштена њива, или у склопу тема господина Златковића закопано благо, а то су предања-песме, приче, анегдоте-о Првом српском устанку, о Вуку и осталим великим темама наше књижевности.

Активности нашег госта тесно су везане и за задужбинска друштво "Први српски устанак", књижевну награду "Одзиви Филипу Вишњићу" и часопис "1804." које група агилних интелектуалаца уређује "о свом руху и круху". Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Цвијетин Миливојевић, политиколог

78:04 минута (13.41 МБ)

Господин Миливојевић је зналац и хроничар политичког амбијента у Србији а преко своје агенције ПРАГМА анализира кампанје и стратегије политичара у широком луку.

Његови увиди говоре о Србији која се и сада у зачараном кругу "деведесетих" спотиче, игра са лажним кандидатима а многа непочинства остају иза паравана медија и аналитичара који су гласноговорници странака као у време АГИТПРОПА.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Александар Раковић, историчар

42:00 минута (7.21 МБ)

Александар Раковић је један од ретких модерних интелектуалаца који се баве политичким приликама у Црној Гори, на аналитичан и принципијелан начин.

У нашем разговору господин Раковић се дотакао искушења и могућности расплета кризе у Црној Гори, истичући превртљиву политику власти која трећину становника назива ПОСРБИЦАМА, арбанашке лобисте који заступају припајање скоро половине територије државе тзв. ПРИРОДНОЈ АЛБАНИЈИ, а при свему томе власт истиче паролу-ЦРНА ГОРА ЈЕ ВЈЕЧНА!? УСПРАВНА, НЕДЕЉИВА... А са друге стране, господин Раковић је оценио да се опозиција у Црној Гори усправља и да је њено деловање све слободније. Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Леон Којен, философ

73:00 минута (12.54 МБ)

О југословенству у нашој култури и политици говори нам професор Којен у својој слојевитој и исцрпној анализи.

Зашто су оба типа југословенства-интегрално у Краљевини Југославији и комунистичко југословенство у социјализму били политички и културни промашаји за наш народ, и чиме данас можемо надокнадити тај заостатак?

Професор Којен упозорава да се данас можемо одбранити једино културом и нашим културним наслеђем, али дајући предност Црњанском и Растку Петровићу пред Крлежом, и улажући у пројекте као што су даља израда Српског речника САНУ, обнова музеја и рестаурација фресака у Студеници,,, Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: мр Јасмина Врбавац, новинарка РТС-а

60:52 минута (10.45 МБ)

Госпођа Јасмина Врбавац је уредница у Редакцији за културу Радио телевизије Србије и последње три године члан  Нин-овог жирија критике за роман године.

У нашем разговору изложила је анализу књижевне сцене у Србији, вредновала литературу као добру и лошу а не као модерну и застарелу, мушку и женску и слично, тумачила награђени роман „Арзамас" као дело које је Ивана Димић исписала у славу љубави-а у агонији у којој се јунакиња књиге бори са мајчином неизлечивом болешћу, и на крају, госпођа Врбaвац подсетила је на важан мотив у драмама Љубомира Симовића, а то је жртвовање као потка опстанка заједнице. Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: академик Василије Крестић, историчар

52:57 минута (9.09 МБ)

Књигом „Запамћења" академик Василије Крестић ударио је „печат" на своју животну и академску биографију.

Ово дело представља избор из његових сећања у распону од раног детињства па до наших дана. Лепо и педантно написана књига је пуна поука и сазнања која је академик Крестић као историчар, спортиста и патриота сакупио у животу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Александра Нинковић Ташић, историчар науке

60:24 минута (10.37 МБ)

Ова емисија сведочи о изузетном раду и резултатима које је госпођа Нинковић-Ташић остварила на плану истраживања мисије и наслеђа Михаила Пупина.

Колико је Пупин пред искушењима богатства и славе налазио утеху у Светом Сави и својој мајки Олимпијади, како је свој углед и иметак залагао за ширење истина и нашем народу у Великом рату, зашто му је краљ Никола доделио орден… и чиме је свет био задивљен а наше власти саблажњене у Пупиновој књизи „Од пашњака до научењака“, надахнуто и лепо и овога пута беседила је Александра Нинковић- Ташић.

Ожиљци и опомене: Јелена Иванишевић-Пауновић, драмска уметница, песникиња

63:09 минута (9.05 МБ)

Своју збирку песама „Тишина од бола и непребола“ Јелена је посветила оцу Светозару Иванишевићу, угледном земунском лекару и великом Цетињанину-завичајцу.

Њене песме писане су из дана у дан од очеве сахране па до четрдеснице и и ауторка их је назвала „Молитвеним венцем разговора“.

Из разговора смо „докучили“ да је заветна мисао Јелениног бола и непребола са оцем и светом унесеним у њене песме у речима: „Све је могло да се мења, али цетињски ваздух, поглед и крш никада“. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Драгољуб Којчић, философ

79:11 минута (13.6 МБ)

Господин Драгољуб Којчић дотакао се  у нашем разговору тема које су изазови српског друштва али и философије политике која је омиљено поље изучавања нашег госта. Патриотизам, демократија, народ који живи на „међи" између истока и запада и друге недоумице тумачи господин Којчић кроз матрицу своје велике ерудиције.

За ситуацију у култури, књижевности, филму, музици.....чули смо да се налазе у „заглављеној" енергији, али да наше време обележава и мањак људи и институција као што је био Раселов суд. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Дејан Савић, селектор ватерполо репрезентације Србије

30:53 минута (5.31 МБ)

Господина Дејана Савића срео сам на додели награде „Српски кривак" коју је наш саговорник „поделио " са Маријом Веком, италијанском новинарком и великом пријатељицом нашег народа.

И у нашем разговору господин Савић је показао лице истинског шампиона: лично, искрено и јасно говорио је о „стварима" које су испуниле његов живот..., породица, ватерполо, покојни Ненад Манојловић, Фиренца, Барселона и мечеви са Мађарима, и о ономе што је печат Дејана Савића и што га је одржало у ватерполу, а то је другарство. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: проф. др Зоран Ћирковић, Факултет за спорт и физичко васпитање у Београду

73:47 минута (10.57 МБ)

Професор Зоран Ћирковић је шеф катедре борења на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду. Тренирао је више година асове џудоа Драгомира Бечановића и Дана Пантића из Никшића а био је тренер и легендарном  боксеру сада већ покојном Мати Парлову. Са овим шампионима развио је однос пријатељства и искрености па је за Парлова рекао да је био „лав", Бечановић „звер" а Дано Пантић "ловац" на струњачи.

Одушевљено нам је говорио и о руској школи бокса, Никшићу као расаднику талената и аскези која без витештва у борилачким спортовима остаје „празна". Аутор : Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Сећање на професора Сима Елаковића, говори др Александар Лукић, философ

31:05 минута (5.34 МБ)

Ова емисија износи сећање Александра Лукића на покојног професора Сима Елаковића, Лукићевог ментора и нашег пријатеља који се упокојио летос, али се његови ђаци и пријатељи сећају дружења и дана са професором који су били “непоновљиво понављање“.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Syndicate content