Емисије

Воздвижење Часног Крста - Крстовдан

13:16 минута (2.28 МБ)

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде мјесто где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживје. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.

Питајте свештеника

97:44 минута (16.78 МБ)

У вечерашњој емисији на питања слушалаца одговарао је свештеник Јован Пламенац парох Барски.

Између одговора на уобичајена питања слушалаца, отац Јован је говорио о својим утисцима са освећења храма Светог Јована Владимира у Бару, о градњи ове Светиње а посебно о догађају који је умногоме промијенио његов живот, о томе како је 1991. године у Албанији пронашао мошти Светог Јована Владимира.

Православна Русија CCXL

30:06 минута (4.31 МБ)

„Од проливене руске крви у Србији ће изнићи српска слава“, писао је Достојевски. Прошло је 140 година од славне погибије пуковника Николаја Николајевича Рајевског, чије је срце остало у Србији, а лик овјековјечен у Толстојевом роману „Ана Карењина“.

Митрополит Амфилохије за Нови ТВ: Свети Јован Владимир није жртвовао народ, него – себе

Tagged:
113:25 минута (19.47 МБ)

Митрополит Амфилохије за Нови ТВ: Свети Јован Владимир није жртвовао народ, него – себе.

Извор: Нови ТВ.

 

Рођење Пресвете Богородице

11:57 минута (3.42 МБ)

Света Дjева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву ћерку и каквог унука!

Данас актуелно 20. септембар 2016.

31:10 минута (14.27 МБ)

Питајте свештеника

91:21 минута (13.08 МБ)

У недјељу 18. септембра 2016. године гост емисије "Питајте свештеника" био је Јеромонах Петар (Драгојловић) Игуман Светониколајевског манастира на Врањини.

 

Јерусалим од злата CCXXXV

81:21 минута (13.97 МБ)

Ове недеље слушамо тонске записе из Јасеновца и Пакраца. Свесветјејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светјејши Патријарх српски г. Иринеј служили су, поводом обележавања 75 година од почетка страдања Светих мученика јасеновачких, свету архијерејску Литургију у манастирском храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу 10. септембра 2016. Године. После евхаристијског сабрања, Првојерарси су служили помен пострадалим Мученицима на мјесту гробнице у концентрационом логору Јасеновац. A након тога се упутили у Пакрац гдје је обављено освећење дијела обновљеног Владичанског двора. У поподневним часовима на брду изнад Цркве свете Тројице Митрополит Амфилохије освештао крст светог Јована Владимира.

Православна Русија CCXXXIX

30:03 минута (4.31 МБ)

У Котору је формирана Балканска козачка војска. Уз козачку музику, данас слушате о том догађају.

 

 

Чуда молитве и љубави Светог Василија Острошког IV

41:42 минута (7.16 МБ)

Вјерници говоре о личним сусретима са моштима Светог Ваилија Острошког и животом у Острошкој Светињи

ДОЂИ И ВИДИ

Овог љета имали смо благослов да у манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, снимимо више интересантних разговора са нашим свештеницима и поклоницима Острошке Светиње.

У првој емисији говорили су свештеници које смо затекли на дежурству поред Кивота Светог Василија: отац Миодраг Тодоровић, отац Драган Станишић, отац Велимир Јововић и отац Никон (Кокотовић). Емисију припремила Слободанка Грдинић.

Житије Светог свештеномученика Петра, митрополита Дабробосанског

10:13 минута (1.76 МБ)

Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког.