Ве­ли­ки че­твр­так (Велико бденије)

На пр­ви дан бес­ква­сних хле­бо­ва, за вре­ме ве­че­ре у ку­ћи Све­тог Јо­ва­на Бо­го­сло­ва, на­ста­лам је ме­ђу уче­ни­ци­ма рас­пра­ва ко је од њих ве­ћи. Та­да Исус уста­де, опа­са се убру­сом, узе уми­ва­о­ник и по­че да пе­ре но­ге сво­јим уче­ни­ци­ма. Ка­да им опра но­ге, ре­че: “Кад вам, да­кле, опрах но­ге, ја Го­спод и Учи­тељ, и ви сте ду­жни јед­ни дру­ги­ма пра­ти но­ге.” (Јн. 13, 14). По­том им је Исус ре­као да ће Га је­дан од апо­сто­ла из­да­ти. “И кад је­ђа­ху, узе Исус хлеб и бла­го­сло­вив­ши пре­ло­ми га, и да­ва­ше уче­ни­ци­ма, и ре­че: Узми­те, је­ди­те; ово је ти­је­ло мо­је. И узе ча­шу и за­бла­го­да­рив­ши да­де им го­во­ре­ћи: Пиј­те из ње сви; јер ово је крв мо­ја Но­во­га за­вје­та ко­ја се про­ли­ји­ва за мно­ге ра­ди от­пу­ште­ња гри­је­хо­ва” (Мт 26, 26-28).