Ве­ли­ки пе­так

На­кон што га је Ју­да из­дао и што су га то­ком но­ћи ухва­ти­ли, је­вреј­ски пр­во­све­ште­ни­ци и на­род­не ста­ре­ши­не пре­да­до­ше Ису­са Пон­ти­ју Пи­ла­ту, ко­ји опра ру­ке и, док је све­ти­на ви­ка­ла: „Рас­пр­ни га, расп­ни“ (Јн. 19, 6), да­де да га иши­ба­ју и ра­зап­ну. Он­да му обу­ко­ше пур­пур­ни огр­тач, ста­ви­ше на гла­ву тр­нов ве­нац и по­пљу­ва­ше. Из­нео је свој крст на Гол­го­ту, где су га на ње­га ра­за­пе­ли, за­јед­но са два раз­бој­ни­ка. „А ста­ја­ху код Ису­со­ва кр­ста ма­ти ње­го­ва, и се­стра ма­те­ре ње­го­ве Ма­ри­ја Кле­о­по­ва, и Ма­ри­ја Маг­да­ли­на“ (Јн. 19, 25), а од уче­ни­ка са­мо Јо­ван Бо­го­слов. У 3 са­та по­под­не Исус ис­пу­сти дух свој, а Сун­це се по­мра­чи, зе­мља за­тре­се и хра­мов­на за­ве­са ис­це­па. Те­ло му узе Јо­сиф из Ари­ма­те­је и по­ло­жи у гроб.