Вас­кр­се­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста – Вас­крс

„А по­што ми­ну су­бо­та, на освит­ку пр­вог да­на не­дје­ље, до­ђо­ше Ма­ри­ја Маг­да­ли­на и дру­га Ма­ри­ја да осмо­тре гроб. И гле, зе­мља се за­тре­се ве­о­ма; јер ан­ђео Го­спод­њи си­ђе с не­ба, и при­сту­пив­ши од­ва­ли ка­мен од вра­та гроб­них и сје­ђа­ше на ње­му. А ли­це ње­го­во би­ја­ше као му­ња, и оди­је­ло ње­го­во би­је­ло као сни­јег. И у стра­ху од ње­га уз­дрх­та­ше стра­жа­ри, и по­ста­до­ше као мр­тви. А ан­ђео од­го­ва­ра­ју­ћи ре­че же­на­ма: не бој­те се ви; јер знам да Ису­са рас­пе­то­га тра­жи­те. Ни­је ов­дје; јер уста­де као што је ка­зао. Хо­ди­те да ви­ди­те мје­сто гдје је ле­жао Го­спод. И иди­те бр­зо и ре­ци­те уче­ни­ци­ма ње­го­вим да уста­де из мр­твих; и гле, он ће пред ва­ма оти­ћи у Га­ли­ле­ју; та­мо ће­те га ви­дје­ти. Ето ка­зах вам…