Пре­по­доб­ни Те­о­дор

Уче­ник Све­тог Па­хо­ми­ја. У мла­до­сти, са­знав­ши за Хри­ста, кр­стио се и чув­ши за Све­тог Па­хо­ми­ја оде код ње­га по­бе­гав­ши од ро­ди­те­ља. Све­ти Па­хо­ми­је га је за­во­лео због ње­го­ве нео­бич­не рев­но­сти и по­слу­шно­сти. Ка­да му је до­шла мај­ка да га зо­ве да иде ку­ћи, он јој се ни­је хтео ја­ви­ти не­го се мо­лио Бо­гу да би и њу про­све­тио исти­ном. И мај­ка не са­мо да не вра­ти си­на ку­ћи, не­го се и са­ма не вра­ти. Оста­ла је у обли­жњем жен­ском ма­на­сти­ру, ко­јим је упра­вља­ла се­стра Све­тог Па­хо­ми­ја и за­мо­на­ши­ла се. Ка­сни­је је у ма­на­стир до­шао и Те­о­до­ров брат Паф­ну­ти­је и он се за­мо­на­шио. По упо­ко­је­њу Све­тог Па­хо­ми­ја, Те­о­дор је по­стао игу­ман свих ње­го­вих ма­на­сти­ра. Упо­ко­ји се мир­но у Го­спо­ду 368. го­ди­не, у ду­бо­кој ста­ро­сти.