Пре­по­доб­ни Сте­фан Пи­пер­ски

Ро­ђен у се­лу Ку­ти у Жу­пи код Ник­ши­ћа. Као мла­дић оти­шао је у ма­на­стир Мо­ра­чу, где се за­мо­на­шио и где је, вре­ме­ном, по­стао игу­ман. Пред Тур­ци­ма се скло­нио у Тр­ма­ње у Ров­ци­ма, где је у јед­ној пе­ћи­ни, у ве­ли­ком мо­на­шком под­ви­гу, одо­ле­ва­ју­ћи сил­ним де­мон­ским ис­ку­ше­њи­ма, про­жи­вео 7 го­ди­на. Око 1660. го­ди­не пре­шао је у Пи­пе­ре, где је ви­ше се­ла Црн­ци по­ди­гао цр­кви­цу по­све­ће­ну Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци и ке­ли­ју. Уско­ро се око ње­га оку­пи­ло не­ко­ли­ко мо­на­ха. Упо­ко­јио се у Го­спо­ду мир­но, 1697. го­ди­не. На­кон че­ти­ри го­ди­не, на ње­го­вом гро­бу се по­че по­ја­вљи­ва­ти нео­бич­на све­тлост. Ка­да су отво­ри­ли гроб, на­шли су све­ти­те­ље­во те­ло не­тру­ле­жно. Чу­до­твор­не мо­шти су му и да­нас на истом ме­сту, у ма­на­сти­ру Ће­ли­ја Пи­пер­ска.