Ваз­не­се­ње Го­спод­ње – Спа­сов­дан

На­кон Вас­кр­се­ња, Исус се 40 да­на ја­вљао уче­ни­ци­ма, го­во­ре­ћи им о Цар­ству Бо­жи­јем. За­по­ве­дио им је да се не уда­ља­ва­ју из Је­ру­са­ли­ма, не­го да че­ка­ју да се ис­пу­ни обе­ћа­ње: „И ја ћу умо­ли­ти Оца, и да­ће вам дру­гог Утје­ши­те­ља да пре­би­ва с ва­ма ва­ви­јек“ (Јн. 14, 16), „јер је Јо­ван кр­стио во­дом, а ви ће­те се кр­сти­ти Ду­хом Све­тим не ду­го по­сли­је ових да­на“ (Де­ла Ап. 1, 5). Он­да је апо­сто­ле и Пре­све­ту Бо­го­ро­ди­цу по­вео на Ма­слин­ску Го­ру, и „док они гле­да­ху, по­ди­же се, и узе га облак ис­пред очи­ју њи­хо­вих“ (Де­ла Ап. 1, 9). Уто им при­ђо­ше два ан­ђе­ла и ре­ко­ше: „Што сто­ји­те и гле­да­те на не­бо? Овај Исус ко­ји се од вас ваз­не­се на не­бо, та­ко ће исто до­ћи као што га ви­дје­сте да од­ла­зи на не­бо“ (Де­ла Ап. 1, 11).