Све­ти му­че­ни­ци Те­о­до­ра и Ди­дим

У вре­ме ца­ра Мак­си­ми­ја­на, у Алек­сан­дри­ји је пред не­зна­бо­жач­ки суд, као хри­шћан­ка, из­ве­де­на бла­го­род­на де­ви­ца Те­о­до­ра. На­кон мно­гог ис­тја­за­ва­ња, кнез му­чи­тељ је на­ре­дио да је ба­це у блу­ди­ли­ште, вој­ни­ци­ма на за­до­во­ље­ње те­ле­сне по­хо­те. Ту се Све­та Те­о­до­ра усрд­но мо­ља­ше Бо­гу да је спа­се од сквер­ни. Уто к њој до­ђе вој­ник по име­ну Ди­дим и ре­че јој да је и он слу­га Хри­стов. По­том јој да­де сво­је оде­ло, а он об­у­че ње­но. Те­о­до­ра иза­ђе, а Ди­дим оста у блу­ди­ли­шту. Ту су га ухва­ти­ли и из­ве­ли пред су­ди­ју ко­ји га, као хри­шћа­ни­на, осу­ди на смрт. На гу­би­ли­шту му је при­шла Све­та де­ви­ца Те­о­до­ра, за­хва­љу­ју­ћи му што јој је спа­сао част и мо­ле­ћи га да јој усту­пи му­че­нич­ку смрт. Обо­је су са­же­же­ни у ог­њу 304. го­ди­не.