Си­ла­зак Све­тог Ду­ха на апо­сто­ле – Ду­хо­ви – Тро­ји­це

„И кад се на­вр­ши пе­де­сет да­на, би­ја­ху сви апо­сто­ли јед­но­ду­шно на оку­пу. И ује­дан­пут на­ста­де шум са не­ба као ху­ја­ње сил­но­га вје­тра, и на­пу­ни сав дом гдје они сје­ђа­ху; и по­ка­за­ше им се раз­ди­је­ље­ни је­зи­ци као ог­ње­ни, и си­ђе по је­дан на сва­ко­га од њих. И ис­пу­ни­ше се сви Ду­ха Све­то­га и ста­до­ше го­во­ри­ти дру­гим је­зи­ци­ма као што им Дух да­ва­ше да ка­зу­ју. А у Је­ру­са­ли­му бо­ра­вља­ху Ју­деј­ци, љу­ди по­бо­жни из сва­ко­га на­ро­да ко­ји је под не­бом. Па кад на­ста­де ова ху­ка, ску­пи се на­род, и сме­те се; јер сва­ки од њих слу­ша­ше гдје они го­во­ре ње­го­вим је­зи­ком. И ди­вља­ху се и чу­ђа­ху се сви го­во­ре­ћи је­дан дру­го­ме: Гле, зар ни­су сви ови што го­во­ре Га­ли­леј­ци? Па ка­ко ми чу­је­мо сва­ки свој је­зик у ко­ме смо се ро­ди­ли“ (Де­ла Ап. 2, 1-8).