Ду­хов­ски по­не­де­љак

На­род у Је­ру­са­ли­му бе­ше у чу­ду ка­ко апо­сто­ли на­јед­ном го­во­ре је­зи­ке сва­ког од њих. А Пе­тар, ис­пу­њен Ду­хом Све­тим, уста­де и ре­че оку­пље­ном на­ро­ду да је то ис­пу­ње­ње оно­га што је ре­као про­рок Јо­ил: „Го­во­ри Го­спод, из­ли­ћу од Ду­ха мо­је­га на сва­ко ти­је­ло, и про­ри­ца­ће си­но­ви ва­ши и кће­ри ва­ше, и мла­ди­ћи ва­ши ви­дје­ће ви­ђе­ња и стар­ци ва­ши са­ња­ће сно­ве (Де­ла Ап. 2, 17). Те им апо­стол Пе­тар ре­че ка­ко су уби­ли Ису­са На­за­ре­ћа­ни­на, ка­ко Он вас­кр­се и ка­ко се ваз­не­се на не­бо, и ка­ко „при­мив­ши од Оца обе­ћа­ње Све­то­га Ду­ха, из­ли ово што ви са­да ви­ди­те и чу­је­те“ (Де­ла Ап. 2, 33). И ре­че им: „Да се кр­сти сва­ки од вас у име Ису­са Хри­ста за опро­ште­ње гри­је­хо­ва“ (Де­ла Ап. 2, 38). И кр­сти се тог да­на око 3.000 ду­ша.