Ду­хов­ски уто­рак

На пра­зник Си­ла­ска Све­тог Ду­ха на апо­сто­ле (ко­ји је у на­ро­ду по­знат и као Ду­хо­ви, од­но­сно Све­та Тро­ји­ца) под у хра­мо­ви­ма по­кри­ва се тра­вом, по­ред зи­до­ва се при­сла­ња­ју гра­не ли­пе или не­ког дру­гог др­ве­та, а ико­не се ки­те цве­ћем. Овај оби­чај по­ти­че још од пр­вих хри­шћа­на, ко­ји су га, пак,, ко­ји су на пра­зник Пе­де­сет­ни­це ки­ти­ли сво­је бо­го­мо­ље и ку­ће. То их је под­се­ћа­ло на вре­ме ка­да су пре­ко Мој­се­ја до­би­ли де­сет Бож­јих за­по­ве­сти, као и на вре­ме лу­та­ња по пу­сти­њи, по­сле бек­ства из Ми­си­ра, јер су у пу­сти­њи жи­ве­ли у ко­ли­ба­ма од гра­ња и ли­шћа. На Ду­хо­ве у хра­му на­род пле­те вен­чи­ће од тра­ве ко­је по­сле но­си ку­ћи и оста­вља по­ред ико­не и кан­ди­ла. Мно­ги но­се вен­чи­ће у тор­ба­ма и та­шна­ма. пре­у­зе­ли од Је­вре­ја