Био надзорник тамнице у Риму у време цара Декија, рођен и васпитан као незнабожац. Видео је када је у тамници архиђакон Лаврентије повратио вид Лукилију, поверовао је у Христа и крстио се. Одвео је Светог Лаврентија у свој дом где му је крстио сву чељад, њих 19. Када је Лаврентије убијен, Иполит је сахранио његово тело. Трећег дана је ухваћен. Како није хтео да се одрекне Христа, тукли су га камењем по лицу и нага шибали. Све време је викао: „Хришћанин сам“. Чувши да су и његови домаћи хришћани, цар нареди да му их доведу. И све су их поубијали, на Иполитове очи, прво стару дадиљу Конкордију. На крају су Светог Иполита везали за дивљег коња који га је вукао док није предао душу Господу.