Све­ти му­че­ник Бо­ни­фа­ти­је

Као мла­дић, био је слу­га код бо­га­те и раз­врат­не Ри­мљан­ке Агла­и­де, са ко­јом је имао не­чи­сте ве­зе. Она га по­сла у Ази­ју да јој до­не­се мо­шти не­ког му­че­ни­ка, да их има као амај­ли­ју у ку­ћи. Али Бо­ни­фа­ти­је у Тар­су, ви­дев­ши хри­шћан­ске му­че­ни­ке: јед­но­ме од­се­че­не но­ге, дру­го­ме ру­ке, тре­ће­ме из­бо­де­не очи, че­твр­те на ве­ша­ли­ма..., по­ка­ја се због свог гре­шног жи­во­та, гор­ко за­пла­ка и вик­ну су­ди­ји да је и он хри­шћа­нин. На­кон што су га ши­ба­ли, на­ли­ли су му оло­во у уста, да би га на кра­ју по­се­кли ма­чем. Све­ти Бо­ни­фа­ти­је је по­стра­дао за Хри­ста 290. го­ди­не. При­мив­ши Бо­ни­фа­ти­је­во те­ло, Агла­и­да са­гра­ди цр­кву у ко­ју по­ло­жи ње­го­ве мо­шти, и са­ма се по­ка­ја и, раз­дав­ши све сво­је има­ње си­ро­ма­си­ма, по­ву­че се из све­та.