Парче неба на земљи LX

<br /> <div style="background-color: none transparent;"><a href="http://news.rsspump.com/" title="">news</a></div> <p></p>

Манастир Косијерево, Петровићи у Бањанима

Манастир Косијерево налази се на 40 километара од Никшића у селу Петровићи, у Бањанима. Међутим, то није његова првобитна локација. Првобитно је био подигнут на лијевој обали ријеке Требишњице, али је због изградње вјештачког језера, Билећког,  1966. године потопљен тај крај, и ова светиња је пресељена односно наново саграђена на овом садашњем локалитету.

Према народном предању манастир Косијерево саградио је цар Константин, који се путујући из Рима за Цариград затекао на подручју ријеке Требишњице.

Када је наишао на мјесто тврдо саградио је манастир Завалу, за мјесто гдје рече "ово мјесто је добро" сагради Добрићево. Ишавши даље рекао је "закосијерисмо" и ту сагради манастир Косијерево.Потврда старине Косијерева је и сребрни печат из 1260. године.

Манастирска црква посвећена је Рождеству Пресвете Богородице, а подигнута је првој половини 14. вијека. Извори помињу проигумана Дионисија 1592. год, проигумана Стефана који је1775. год. манастиру приложио панагијар који је израдио мајстор Ђорђе Крушчевић. Турци су порушили манастир1807. године, а обновио га је хаџи Дионисије Добрићевац 1817.год.

Иконостас у дуборезу је1964. год. урадио мајстор Урошевић из Београда, а цркву је живописао Наум Андрић. У манастиру се налази и капела посвећена Светом апостолу Луки која је освештана2004. год. Манастирски љетопис бележи дарове приложника: Игумана Теодосија Копривице који је1863. год. поклонио сребрна кандила, Игумана Теодосија Мишковића који је1860. поклонио Еванђеље оковано сребром, аустроугарског официра који је после исцељења поклонио манастиру једно звоно, господина Благоја Мркајића из Петровића који је такође поклонио једно звоно итд.

Манастир Косијерево, за поробљену Херцеговину био је духовни стожер око којег су се окупљали народни прваци и правили договоре за ослобођење прво од турске, а онда од аустроугарске власти. Манастир је више пута страдао од Турака, први пут 1672. године, а затим у вријеме српско - турског рата 1807. године. Нијесу га ни Аустроугари оставили на миру, па су га 1914. године срушили до темеља, запалили конаке и уништили готово све манастирске драгоцјености. Црногорска војска је неколико дана прије упада Аустроугара склонила мошти светог Арсенија Сремца у позадину фронта. Мошти су у манастиру чуване од 1884. до 18. августа 1914. године, а потом су смјештене у манастир Ждребаоник код Даниловг рада. Уз помоћ краља Александра Првог Карађорђевића манастир је обновљен 1932. године у потпуно новом стилу, инспирисан црквама моравске школе. Старо Косијерево је личило на оближње Добрићево, које је имало основу тробродне базилике, са рашчлањеним олтарским простором и накнадно дозиданом припратом.

Ново Косијерево није поновило облике и димензије срушеног храма. Данашње, ново Косијерево егзистирало је свега 33 године у долини Требишњице. Од ризничких предмета, послије разних пустошења,  остало је само неколико сребрних кандила, која су припадала старом манастиру. Од већег броја руских штампаних књига истиче се луксузно оковано Јеванђеље из 1851. године.

У свом посједу ово косијеревско светилиште имало је око 3.000 хектара земље, своје млинове, а у склопу порте налазила се и болница. Послије 1946. године бивша комунистичка власт одузела је скоро цјелокупну имовину, а са премјештањем, манастир је добио само невелику порту и пола хектара неплодне земље. У храму Рођења Пресвете Богородице налази се стопало Светог апостола Луке, пред којим се дешавају многобројна исцјељења. Краљ Александар Први Карађорђевић, 1932. године, кад је обновљен Манастир Косијерево, као поклон, ту је из Жиче пренио Стопало Апостола Луке. На њему недостају мали прст и палац. Мали прст је поклоњен Манастиру Апостола Луке на Светој Гори, док се за палац не зна гдје је. Господин Андрија Маркуш у свом тексту Хришћанске светиње на два миленијума дугом путу до Црне Горе  каже: До Манастира, који је на бријегу Стражница у Кнежевићима (до Петровића) у Бањанима, лако се од Никшића све асфалтом, долази. Апостол Лука је ту нашао једно од најљепших мјеста на чудном Балкану, између осталог, поред три цркве и гробља, које има и крст од камена са, ко зна колико вјекова раније, уклесаним, један до другог: крст, полумјесец и Давидова звијезда. А Косијерево је и риједак случај манастира који се у односу на своје темеље накнадно 300 метара издигао. Оставио је темеље уз Требишницу, која је потопљена за акумулацију хидроцентрале. Темеље од камена градитељи нијесу пренијели горе на Стражницу, гдје су га на темеље од бетона поставили, који сада попуштају, али, ослањајући се на Стопало Апостола Луке, издржаће.

Кости граховских мученика побијених у Другом свјетском рату од стране комуниста похрањене су у новосаграђеном храму Светог Луке, у порти манастира. Једно вријеме у манастиру је била и школа у којој су се поред монаштва писмености учили и мјештани. Један од њених ђака био је и Максим Баћовић, црногорски војвода. Био је један од покретача херцеговачког устанка 1873. године.

Један велики борац за православну вјеру, теолог и учитељ поникао је у Косијеревском манастиру. Овдје је крштен и као дјете вођен на причешће, наш блаженопочивши митрополит дабробосански Сава Косановић.

Настојатељ манастира Косијерево је јеромонах Арсеније Самарџић.