Све­ти му­че­ник Ма­ври­ки­је

У вре­ме го­ње­ња хри­шћа­на под ца­рем Мак­си­ми­ја­ном, био је ста­ре­ши­на ме­сне вој­ске у Апа­ми­ји Сир­ској. Не­зна­бо­шци су га оп­ту­жи­ли ца­ру да је хри­шћа­нин. Ис­тра­гу је спро­вео сам цар. Пред ње­га су из­ве­ли Ма­ври­ки­ја са 70 вој­ни­ка, та­ко­ђе хри­шћа­на, ме­ђу ко­ји­ма је био и Ма­ври­ки­јев син Фо­тин. Ни ла­ска­ња ни прет­ње ца­ре­ве ни­су по­ко­ле­ба­ле ове хри­сто­ве му­че­ни­ке. Та­да су, по ца­ре­вој на­ред­би, по­се­кли Фо­ти­на, што Ма­ври­ки­ја још ви­ше учвр­сти у же­љи да по­стра­да за Хри­ста. И цар их осу­ди на ужа­сну смрт: од­ве­ли су их у бла­то, сву­кли го­ле, ве­за­ли за др­ве­ће и – на­ма­за­ли ме­дом. Из­у­је­да­ни од ин­се­ка­та, у стра­шним му­ка­ма пре­да­ли су ду­шу Го­спо­ду тек де­се­тог да­на. Хри­шћа­ни су их тај­но ча­сно са­хра­ни­ли. По­стра­да­ли су 305. го­ди­не.