Пре­по­доб­но­му­че­ник Јев­ти­ми­је

Ро­ђен у се­лу Ди­мит­ца­ни на Пе­ло­по­не­зу. Као де­чак жи­вео је по хри­шћан­ским нор­ма­ма, али ка­сни­је је оти­шао у Ру­му­ни­ју где се пре­дао раз­вра­ту. Жи­ве­ћи та­ко, чак се и по­тур­чи. Али од­мах се гор­ко по­ка­јао. Он­да се вра­тио Хри­сто­вој ве­ри и оти­шао је на Све­ту го­ру где се за­мо­на­шио. На­кон не­ко­ли­ко го­ди­на, про­ве­де­них у те­шком по­сту и мо­ли­тви, ре­шио је да умре за Хри­ста. С бла­го­сло­вом свог ду­хов­ног оца, оти­шао је у Ца­ри­град, где је ус­пео да до­ђе пред ве­ли­ког ве­зи­ра. Пред ве­зи­ром он по­че да се кр­сти, хва­ли Хри­ста и ку­ди Му­ха­ме­да. На­кон ду­гог му­че­ња, по­се­чен је 1814. го­ди­не, ка­да му је би­ло 20 го­ди­на. Над ње­го­вим мо­шти­ма мно­ги су се ис­це­ли­ли. Гла­ва му је у ру­ском ма­на­сти­ру Све­тог Пан­те­леј­мо­на на Све­тој го­ри.