Све­ти све­ште­но­му­че­ник Ни­кон и дру­ги

Ро­ђен у Не­а­по­љу од оца не­зна­бо­шца и мај­ке хри­шћан­ке. Био је офи­цир у рим­ској вој­сци. У јед­ном бо­ју че­та му по­стра­да и он се, по ра­ни­јем мај­чи­ном са­ве­ту, пре­кр­сти и јур­ну у не­при­ја­те­ље. Вра­ћа­ју­ћи се ку­ћи, не­пре­ста­но је ви­као: „Ве­ли­ки је Бог хри­шћан­ски“. Кр­стио га је епи­скоп Ки­зич­ки Те­о­до­си­је ко­ји га, пре­ма ви­зи­ји ко­ју је имао, оста­ви се­би за на­след­ни­ка. Са сво­јим уче­ни­ци­ма, бив­шим рат­ним дру­го­ви­ма, оти­шао је на Си­ци­ли­ју. Ту су ње­го­вих 199 уче­ни­ка по­се­кли, а ње­га ве­зи­ва­ли ко­њи­ма за ре­по­ве, ба­ца­ли са сте­не, ту­кли, стру­га­ли и нај­зад по­се­кли. Те­ло су му ба­ци­ли у по­ље где се јед­но бе­со­муч­но чо­бан­че за­пе о ње­га и од­мах из­ле­чи. То се про­чу и хри­шћа­ни га са­хра­ни­ше. По­стра­дао је у вре­ме ца­ра Де­ки­ја.