Све­ти Ар­те­мон (Претпразништво Благовијести)

Ро­ђен и вас­пи­тан у Се­лев­ки­ји Пи­си­диј­ској, у Ма­лој Ази­ји. Жи­вео је у вре­ме све­тих апо­сто­ла. Кад је апо­стол Па­вле до­шао у тај град, про­по­ве­да­ју­ћи Бо­жи­ју реч, за­па­зио је Ар­те­мо­на ка­ко ме­ђу сво­јим су­гра­ђа­ни­ма од­ска­че до­брим де­ли­ма и још ви­ше га је утвр­дио у Хри­сто­вој ве­ри. По­том је ње­га, ис­пу­ње­ног Бо­жан­ском му­дро­шћу, жи­те­љи­ма Се­лев­ки­је по­ста­вио за па­сти­ра и учи­те­ља, хи­ро­то­ни­сав­ши га за њи­хо­вог пр­вог епи­ско­па. Ар­те­мон је с љу­ба­вљу и рев­но­шћу упра­вљао сло­ве­сним ста­дом Хри­сто­вим, сви­ма се по­ста­вив­ши при­ста­ни­штем спа­се­ња и чу­до­твор­ним ле­ка­ром њи­хо­вих ду­ша и те­ла. Збри­ња­вао је си­ро­чад, удо­ви­це и ни­ште. Му­дро и бо­го­у­год­но про­жи­вев­ши свој ово­зе­маљ­ски жи­вот, пре­се­лио се у веч­ност у ду­бо­кој ста­ро­сти.