Пре­по­доб­на Ма­тро­на Со­лун­ска (Прво бденије)

Би­ла је слу­жав­ка у ку­ћи јед­ног Је­вре­ји­на у Со­лу­ну чи­ја же­на јој се не­пре­ста­но ру­га­ше због ве­ре у Хри­ста. Мар­то­на је ћу­та­ла, ра­ди­ла свој по­сао и у по­та­ји се мо­ли­ла Го­спо­ду. Јед­ном, Је­вреј­ска до­зна­де да је Ма­тро­на кри­шом ишла у цр­кву и, гнев­на, упи­та је за­што ни­је по­шла у си­на­го­гу. „За­то што у хри­шћан­ској Цр­ви Бог жи­ви, а од је­вреј­ске си­на­го­ге је од­сту­пио“, од­го­во­ри јој Ма­тро­на. Је­вреј­ка је он­да ис­ту­че, све­за и за­кљу­ча. Ују­тро је на­ђе од­ве­за­ну. И та­ко ви­ше пу­та, док је ни­је умо­ри­ла гла­ђу. Он­да је ње­но те­ло ба­ци­ла са ви­си­не сво­је ку­ће. Хри­шћа­ни је че­сно са­хра­ни­ше. На ње­ном гро­бу до­го­ди­ла су се мно­га чу­де­са. А зла Је­вреј­ска се окли­зне са истог ме­ста ода­кле је ба­ци­ла Ма­тро­ни­но те­ло, и по­ги­не.