Ожиљци и опомене

Ожиљци и опомене: Др Ивана Спасовић, историчар

75:09 минута (21.5 МБ)

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене : Професор др Јовица Тркуља, правник

73:30 минута (21.03 МБ)

Професор Тркуља нам је говорио о философу, правнику и патриоти, академику Михаилу Ђурићу. Свога учитеља описао је као целовиту личност чији ЕТОС је увек подразумевао јединство мишљења, говорења и деловања.

Из нашега разговора и овде издвајамо детаље које смо у емисији коментарисали, а тичу се Ђурићевих текстова из 1971. године. У раду "Камен раздора" академик Ђурић је осудио "Скрнављење Његошевог гроба на Ловћену, а у тексту "Смишљене смутње" због кога ће бити осуђен и годину дана провести у затвору, изрекао је и следеће: "А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима". Увид из 1971. године!

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Тихомир Станић, позоришни и филмски глумац

53:57 минута (9.27 МБ)

Писац Вуле Журић урадио је сценарио а Горан Марковић режирао филм СЛЕПИ ПУТНИК НА БРОДУ ЛУДАКА о задњим данима и смрти Петра Кочића у душевној болници у Београду. Управника болнице у филму игра Тихомир Станић и његова улога је захтевна и слојевита на више начина:он преговара са Херманом, аустриjским официром, уцењивачем и садистом, пацијенте лечи саветима и разумевањем више него растворима и морфијумом,а према Кочићу увек пројављује пажњу и поштовање. О свим овим детаљима господин Станић нам је говорио искрено и лично, са одушевљењем и приврженошћу према великану наше литературе Петру Кочићу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Енес Халиловић, песник

52:58 минута (15.16 МБ)

Песник Енес Халиловић је добитник Мешине награде за књигу песама "Зидови". Тај наслов метафора је свих подела у људима и међу људима које је песник сјајно варирао у својим стиховима, користећи се својим особеним изразом-дискретном математиком-као формулом изражавања позитивног и негативног у појавама.

Ова лирска минијатура је наш избор из Енесове поезије, за најаву наше емисије:

Ожиљци и опомене: Др Бранко Златковић, историчар књижевности

68:57 минута (19.73 МБ)

Др Бранко Златковић свој научни рад описује појмом НЕБИШИНА којим се у околини Андријевице означава запуштена њива, или у склопу тема господина Златковића закопано благо, а то су предања-песме, приче, анегдоте-о Првом српском устанку, о Вуку и осталим великим темама наше књижевности.

Активности нашег госта тесно су везане и за задужбинска друштво "Први српски устанак", књижевну награду "Одзиви Филипу Вишњићу" и часопис "1804." које група агилних интелектуалаца уређује "о свом руху и круху". Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Цвијетин Миливојевић, политиколог

78:04 минута (13.41 МБ)

Господин Миливојевић је зналац и хроничар политичког амбијента у Србији а преко своје агенције ПРАГМА анализира кампанје и стратегије политичара у широком луку.

Његови увиди говоре о Србији која се и сада у зачараном кругу "деведесетих" спотиче, игра са лажним кандидатима а многа непочинства остају иза паравана медија и аналитичара који су гласноговорници странака као у време АГИТПРОПА.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Александар Раковић, историчар

42:00 минута (7.21 МБ)

Александар Раковић је један од ретких модерних интелектуалаца који се баве политичким приликама у Црној Гори, на аналитичан и принципијелан начин.

У нашем разговору господин Раковић се дотакао искушења и могућности расплета кризе у Црној Гори, истичући превртљиву политику власти која трећину становника назива ПОСРБИЦАМА, арбанашке лобисте који заступају припајање скоро половине територије државе тзв. ПРИРОДНОЈ АЛБАНИЈИ, а при свему томе власт истиче паролу-ЦРНА ГОРА ЈЕ ВЈЕЧНА!? УСПРАВНА, НЕДЕЉИВА... А са друге стране, господин Раковић је оценио да се опозиција у Црној Гори усправља и да је њено деловање све слободније. Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Леон Којен, философ

73:00 минута (12.54 МБ)

О југословенству у нашој култури и политици говори нам професор Којен у својој слојевитој и исцрпној анализи.

Зашто су оба типа југословенства-интегрално у Краљевини Југославији и комунистичко југословенство у социјализму били политички и културни промашаји за наш народ, и чиме данас можемо надокнадити тај заостатак?

Професор Којен упозорава да се данас можемо одбранити једино културом и нашим културним наслеђем, али дајући предност Црњанском и Растку Петровићу пред Крлежом, и улажући у пројекте као што су даља израда Српског речника САНУ, обнова музеја и рестаурација фресака у Студеници,,, Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: мр Јасмина Врбавац, новинарка РТС-а

60:52 минута (10.45 МБ)

Госпођа Јасмина Врбавац је уредница у Редакцији за културу Радио телевизије Србије и последње три године члан  Нин-овог жирија критике за роман године.

У нашем разговору изложила је анализу књижевне сцене у Србији, вредновала литературу као добру и лошу а не као модерну и застарелу, мушку и женску и слично, тумачила награђени роман „Арзамас" као дело које је Ивана Димић исписала у славу љубави-а у агонији у којој се јунакиња књиге бори са мајчином неизлечивом болешћу, и на крају, госпођа Врбaвац подсетила је на важан мотив у драмама Љубомира Симовића, а то је жртвовање као потка опстанка заједнице. Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: академик Василије Крестић, историчар

52:57 минута (9.09 МБ)

Књигом „Запамћења" академик Василије Крестић ударио је „печат" на своју животну и академску биографију.

Ово дело представља избор из његових сећања у распону од раног детињства па до наших дана. Лепо и педантно написана књига је пуна поука и сазнања која је академик Крестић као историчар, спортиста и патриота сакупио у животу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Syndicate content